Vladimir Zelenski otvoreno je priznao da Kijev sada čeka signal iz Vašingtona za nastavak mirovnih pregovora, dok je pažnja SAD sve više usmerena ka situaciji oko Irana.
Istovremeno, iz EU stižu sve jači pritisci prema ukrajinskom vrhu zbog korupcionih afera koje potresaju najviše nivoe vlasti u Kijevu.
U večernjem video obraćanju Zelenski je poručio da bi kraj nedelje mogao da donese nove informacije o spremnosti Amerikanaca za dalje razgovore. Kako je naveo, mnogo toga zavisi od razvoja događaja na Bliskom istoku, jer su Sjedinjene Države trenutno fokusirane na Iran.
Prema njegovim rečima, Kijev pokušava da ubrza diplomatske kontakte i da evropske države dobiju veću ulogu u budućim pregovorima. Zelenski je naglasio da Ukrajina insistira da se „evropski glas“ uzme u obzir tokom mogućih razgovora o završetku sukoba.
Međutim, gotovo istovremeno stigla je i veoma jasna poruka iz Vašingtona. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da su trilateralni pregovori SAD, Rusije i Ukrajine trenutno zaustavljeni, jer američka administracija ne želi beskrajne sastanke bez konkretnih rezultata.
Rubio je poručio da će SAD biti spremne za razgovore ukoliko se pojavi mogućnost za konstruktivne i produktivne pregovore, ali da Vašington nema nameru da ulazi u „beskonačan ciklus sastanaka koji ničemu ne vode“.
Takve izjave dodatno pojačavaju utisak da se ukrajinsko pitanje sve više pomera u drugi plan zbog novih globalnih kriza, pre svega situacije sa Iranom i rastućih tenzija na Bliskom istoku. U diplomatskim krugovima sve češće se govori da bi upravo taj razvoj događaja mogao ozbiljno da utiče na tempo daljih pregovora oko Ukrajine.
Istovremeno, pritisak na Vladimira Zelenskog raste i iz Evropske unije. Nemački Die Zeit objavio je, pozivajući se na sopstvene izvore, da evropski lideri vrše ozbiljan pritisak na Kijev zbog istraga koje vode antikorupcijske strukture NABU i SAP protiv ljudi iz najbližeg okruženja ukrajinskog predsednika.
Prema navodima tog lista, evropski zahtevi vezani za istragu velikog korupcionog skandala još nisu ispunjeni. EU, kako tvrde izvori, očekuje da ukrajinske vlasti sprovedu istrage do kraja ukoliko žele da zadrže perspektivu približavanja evropskim integracijama.
Posebnu zabrinutost u evropskim političkim krugovima izaziva činjenica da se istrage odnose na najviše strukture vlasti, što dodatno komplikuje odnose između Brisela i Kijeva u trenutku kada se očekuju važne odluke o daljoj političkoj i finansijskoj podršci Ukrajini.
Sve to pokazuje da se Kijev trenutno nalazi pod dvostrukim pritiskom — sa jedne strane čeka signal iz Vašingtona za nastavak pregovora, a sa druge pokušava da smiri rastuće nezadovoljstvo u EU zbog korupcionih afera koje sve teže mogu da ostanu po strani.
