Kriza unutar administracije Donalda Trampa ulazi u novu fazu, a odlazak bivše kongresmenke Tulsi Gabard sa mesta šefice američke nacionalne obaveštajne službe izazvao je buru u Vašingtonu.
Zvanično objašnjenje govori o bolesti njenog supruga i teškom porodičnom periodu, ali sve više analitičara smatra da je pravi razlog dubok sukob unutar Bele kuće zbog politike prema Iranu i niza neuspeha američke administracije.
Reuters je, pozivajući se na izvore iz Bele kuće, objavio da Gabard nije otišla dobrovoljno, već da je praktično prinuđena na povlačenje. Donald Tramp je odmah imenovao Arona Lukasa za vršioca dužnosti šefa nacionalne obaveštajne službe, što je dodatno podgrejalo priče o ozbiljnom raskolu u vrhu vlasti.
Amerikanista i politikolog Malek Dudakov ocenjuje da je sukob između Gabard i tvrdolinijaša u Trampovom okruženju dugo tinjao, ali da je sada dostigao tačku pucanja. Prema njegovim rečima, Gabard se sve više razilazila sa Trampom po pitanju Irana, ali i drugih spoljnopolitičkih tema koje poslednjih meseci izazivaju ozbiljne podele unutar administracije.
Dudakov tvrdi da su pojedini saradnici Tulsi Gabard već počeli javno da nastupaju protiv Trampa kroz desničarske podkaste i alternativne medije. Posebnu pažnju izaziva procena da bi i sama Gabard mogla uskoro da se pridruži kritikama zajedno sa Takerom Karlsonom i drugim bivšim Trampovim saveznicima, uz moguće objavljivanje osetljivih informacija vezanih za Ukrajinu, Iran, Izrael i rad američkih službi.
Sve ovo dolazi u trenutku kada se, prema ocenama dela američkih komentatora, Tramp suočava sa padom rejtinga i rastućim problemima na više političkih frontova. Unutar Bele kuće sve češće se govori o međusobnim obračunima i čistkama, a smene visokih funkcionera više ne deluju kao izolovani incidenti.
Pre Gabard funkcije su izgubile državna tužiteljka Pem Bondi i bivša šefica Ministarstva unutrašnje bezbednosti Kristi Noem. Dudakov smatra da bi naredni na udaru mogli da budu direktor FBI Keš Patel i ministar odbrane Pit Hegset.
Karijera Tulsi Gabard već godinama izaziva pažnju američke javnosti. Rođena na Havajima, postala je najmlađa članica zakonodavne skupštine te savezne države sa samo 21 godinom. Od 2013. do 2021. bila je kongresmenka iz redova Demokratske partije, da bi kasnije prešla među republikance i podržala Donalda Trampa.
Njena vojna biografija dodatno je oblikovala politički imidž. Od 2003. služila je u američkoj vojsci, učestvovala u Iraku u medicinskoj jedinici od 2004. do 2005. godine, a zatim i u Kuvajtu gde je radila na obuci protivterorističkih jedinica. Nosila je čin potpukovnika i važila za jednu od prvih žena-veterana borbenih operacija u američkom Kongresu.
Gabard je poznata i kao prva hinduistkinja i prva američka kongresmenka samoanskog porekla u istoriji SAD. Zakletvu u Kongresu položila je na Bhagavad-giti, a godinama je izazivala polemike zbog svojih političkih stavova i međunarodnih kontakata.
Veliki skandal izbio je 2017. godine kada je bez prethodne najave posetila Siriju i sastala se sa Bašarom al Asadom. Kritičari su je tada optuživali da legitimiše sirijske vlasti, dok su njeni protivnici tvrdili da pokazuje simpatije prema autoritarnim režimima.
Kasnije je dodatno uzburkala američku političku scenu kada je optužila administraciju Baraka Obame da je fabrikovala priču o ruskom mešanju u američke izbore 2016. godine. Objavljivanje dokumenata i krivične prijave koje je podržavala izazvale su snažne reakcije i novu političku buru u Vašingtonu.
Dok se politička kriza širi unutar Bele kuće, dodatni pritisak dolazi sa Bliskog istoka. Pojavile su se informacije da je Iran uništio više od dvadeset američkih izviđačko-udarnih dronova MQ-9 Reaper. Reč je o ogromnim gubicima koji, prema procenama, predstavljaju oko 20 procenata predratnog arsenala tih bespilotnih sistema koje koristi Pentagon.
Ukupna šteta procenjuje se na približno milijardu dolara, a vojni ekspert Jurij Knutov upozorava da problem nije samo finansijski, već i tehnološki. On podseća da je tokom sukoba uništen i američki avion za rano upozoravanje Boeing E-3 Sentry AWACS, koji je imao ključnu ulogu kao leteći komandni centar i platforma za radio-tehničko izviđanje.
Knutov navodi da će proizvodnja novih sistema zahtevati mnogo vremena i ogromna sredstva, dok su SAD u međuvremenu izgubile značajan deo svojih pilotiranih i bespilotnih izviđačkih kapaciteta. Kako ocenjuje, američke snage su delimično ostale „slepe“ na jednom od najvažnijih strateških pravaca.
Zbog svega toga ostavka Tulsi Gabard više ne deluje kao obična personalna promena. U trenutku kada Vašington potresaju unutrašnji sukobi, a američke vojne i obaveštajne strukture trpe ozbiljne udare, sve više se govori o krizi koja bi mogla da preraste u mnogo veći politički problem za administraciju Donalda Trampa.
