Američki razarači sa laserskim sistemima raspoređeni su u blizini Irana, a prema proceni vojnog eksperta Jurija Knutova, takva tehnologija predstavlja ozbiljan signal Teheranu.
Ipak, Iran raspolaže sredstvima kojima može da odgovori asimetrično, posebno kada je reč o udarima na same nosače tih sistema.
U Persijskom zalivu trenutno se nalaze američki brodovi opremljeni sistemima ODIN i HELIOS. Reč je o laserskim tehnologijama razvijanim za borbu protiv dronova i drugih manjih ciljeva na moru i u vazduhu.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da su ti sistemi već uključeni u dežurstva u blizini iranske obale, što dodatno podiže vojnu napetost u regionu.
Sistem ODIN, prema dostupnim informacijama, prvenstveno je namenjen takozvanom „mekom onesposobljavanju“. Njegov cilj nije trenutno uništavanje mete, već delovanje na optiku i elektronske komponente. Takav laser može da zaslepi ili onesposobi kamere bespilotnih letelica, čime dron praktično gubi mogućnost preciznog nadzora i napada.
Sa druge strane, HELIOS se smatra mnogo ozbiljnijim borbenim sredstvom. Knutov navodi da je ovaj sistem povezan sa brodskim borbenim kompleksima i da može ne samo da ometa optiku, već i da fizički ošteti metu. U praksi to znači da laser može termički da probije konstrukciju drona ili besposadnog čamca i tako ga izbaci iz borbe.
Ipak, ruski ekspert smatra da lasersko oružje nije nerešiv problem za savremene bespilotne sisteme. Kao moguća zaštita pominju se reflektujuće, odnosno ogledalne površine na dronovima, kao i aerosolne zavese koje mogu da poremete rad laserskog zraka.
Međutim, aerosol ima ozbiljan nedostatak. Takva zaštita ne otežava samo rad laseru već i samom dronu, jer smanjuje vidljivost kamerama i otežava praćenje ciljeva tokom operacije. Zbog toga se, prema proceni Knutova, Iran verovatno neće oslanjati samo na zaštitu letelica, već pre svega na mogućnost udara po američkim brodovima koji nose laserske sisteme.
Tu dolazi do ključnog dela cele priče. Kako ocenjuje Jurij Knutov, savremeni brodski laseri i dalje imaju ozbiljna ograničenja kada se suoče sa teškim udarnim sredstvima velikih brzina. Upravo zato Iran, prema njegovim rečima, najveći oslonac vidi u protivbrodskim raketama, posebno hipersoničnim modelima.
Prema toj proceni, laserski zrak ne bi mogao efikasno da zaustavi hipersoničnu raketu koja se kreće ogromnom brzinom ka cilju. Ekspert tvrdi da takve rakete imaju dovoljnu razornu moć ne samo za uništavanje razarača, već i mnogo većih pomorskih ciljeva poput nosača aviona.
Raspoređivanje američkih razarača sa sistemima ODIN i HELIOS zato se sve češće posmatra ne samo kao demonstracija tehnološke snage, već i kao novi korak u nadmetanju između Vašingtona i Teherana u Persijskom zalivu. Dok jedna strana pokazuje napredne laserske sisteme, druga već traži način kako da ih zaobiđe i neutralizuje.
