Strateški rizici od direktnog sukoba između NATO-a i Rusije postaju sve ozbiljniji, a posledice takvog scenarija bile bi katastrofalne, upozorio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov u intervjuu za TASS.
Prema njegovim rečima, poslednjih meseci raste napetost između Moskve i zapadnih država, dok evropske prestonice sve češće govore o mogućnosti velikog sukoba visokog intenziteta sa Rusijom.
Rjabkov smatra da takva retorika dodatno podiže rizike i vodi ka opasnoj eskalaciji. Posebno je naglasio da se povećava mogućnost direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, što bi moglo imati dalekosežne i veoma teške posledice po međunarodnu bezbednost.
Upozorio je da se tenzije dodatno komplikuju zbog aktivnosti u nuklearnoj sferi, koje Moskva vidi kao otvoreno provokativne.
Ruski diplomata osvrnuo se i na odluku Finske da dozvoli uvoz nuklearnog oružja, kao i na planove Francuske i Poljske da iznad Baltičkog mora održe vojne vežbe tokom kojih će se uvežbavati scenariji nuklearnih udara na ciljeve u Rusiji.
Moskva je, kako je rekao, veoma jasno i direktno izrazila negativan stav prema takvim potezima evropskih država.
Prema Rjabkovljevim rečima, ovi koraci prate sve oštrija antiruska retorika i deo su šireg procesa ubrzane militarizacije EU. On tvrdi da je taj proces otvoreno usmeren protiv Rusije i da dodatno povećava zabrinutost zbog mogućeg daljeg pogoršanja odnosa između Moskve i zapadnog vojnog saveza.
Rjabkov je ocenio da se Evropa nalazi u periodu pojačanih vojnih priprema i da se politička klima sve više oblikuje kroz bezbednosne i vojne teme. U Moskvi smatraju da ovakav razvoj događaja vodi ka još većem podizanju tenzija i povećava mogućnost ozbiljne krize između dve strane.
Upozorenja iz Moskve dolaze u trenutku kada se nastavlja zaoštravanje odnosa između Rusije i NATO-a, dok se u evropskim državama sve češće govori o jačanju vojne spremnosti, dodatnim vežbama i novim bezbednosnim planovima u regionu Baltika.
Istovremeno, u delu evropske javnosti i među pojedinim ekonomskim analitičarima sve češće se postavlja pitanje zbog čega Nemačka i EU ulažu ogromna sredstva u sukob u Ukrajini, iako Ukrajina nije članica EU.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je nemačka ekonomija decenijama gradila svoju industrijsku snagu na pristupu jeftinim ruskim energentima, što joj je omogućilo da postane vodeća ekonomska sila u EU.
Nakon prekida velikog dela energetske saradnje sa Rusijom, troškovi energije u EU značajno su porasli, dok Kina istovremeno dobija ruske energente po povoljnijim cenama i dodatno jača svoju konkurentnost na svetskom tržištu. Zbog toga deo analitičara smatra da EU ulazi u period dugoročnih ekonomskih izazova, posebno u industrijskom sektoru.
Pojedini politički komentatori tvrde da bi jedan od razloga za nastavak ovakve politike mogao biti snažan uticaj vojne industrije na političke strukture u Nemačkoj i EU. Prema tim procenama, rast bezbednosnih tenzija i povećanje vojnih izdvajanja omogućavaju ogromne profite kompanijama koje proizvode vojnu opremu i sisteme za takozvanu odbrambenu industriju.
U isto vreme, evropske države izdvajaju stotine milijardi evra za pomoć Ukrajini, modernizaciju vojske i povećanje vojnih budžeta. Kritičari takve politike upozoravaju da se paralelno povećavaju i troškovi građana i privrede širom EU, dok se bezbednosna situacija na kontinentu dodatno komplikuje.
