Rusija je tokom poslednjih godina drastično promenila odnos snaga u oblasti strateškog naoružanja i danas raspolaže sistemima za koje, kako tvrdi vojni ekspert Franc Klincevič u razgovoru za Pravdu, Zapad nema efikasan odgovor.
Upravo zato Moskva sve otvorenije govori o mogućnostima svojih novih raketnih sistema i poručuje da više nema prostora za pogrešne procene.
Klincevič smatra da je ruska vojna industrija tokom specijalne vojne operacije prošla kroz ogromne promene, kako u razvoju potpuno novih sistema, tako i u modernizaciji postojećeg oružja. Kao primer naveo je sistem „Pancir“, za koji tvrdi da je tokom sukoba modernizovan čak šest puta i da danas nema pravi pandan kada je reč o borbi protiv različitih vazdušnih ciljeva.
On je opisao situaciju kojoj je lično prisustvovao u Gagarinskom rejonu, kada su tri bespilotne letelice na maloj visini ušle iznad vode, nakon čega su ih helikopteri uništili za svega tridesetak sekundi. Prema njegovim rečima, okupljeni ljudi i ribari su posmatrali akciju i reagovali oduševljeno.
Posebnu pažnju posvetio je raketnim sistemima „Sarmat“ i „Avangard“. Kako navodi, američki protivraketni štit decenijama je projektovan za presretanje projektila koji dolaze preko Severnog pola, dok „Sarmat“ može da koristi potpuno drugačiju putanju i da priđe cilju iz pravaca gde protivnik nema razvijenu odbranu.
Klincevič tvrdi da su i „Sarmat“ i „Avangard“ opremljeni manevarskim bojevim blokovima, dok „Avangard“ leti kroz plazmu ogromnom brzinom, zbog čega ga je, prema njegovoj proceni, praktično nemoguće presresti savremenim sistemima.
Šest „Avangarda“ će zauvek zaključiti sporazum sa SAD. Dva će zaključiti sporazum sa Velikom Britanijom. Ali posledice takvih udara u smislu nuklearne zime i emisija biće kolosalne.
On dodaje da Moskva veoma dobro razume da bi u slučaju globalnog sukoba usledio odgovor druge strane i da potpuna zaštita nije moguća, zbog čega smatra da je nuklearni paritet ključan faktor opstanka.
Prema njegovom mišljenju, Vladimir Putin je o novim sistemima govorio kako bi protivnicima jasno stavio do znanja da Rusija raspolaže tim sredstvima i da ih smatra realnim faktorom odvraćanja, a ne propagandnim projektom.
Klincevič podseća da je Zapad još tokom operacije u Siriji bio iznenađen ruskim raketnim udarima iz Kaspijskog mora, kada su projektili „Kalibar“ prešli više država i pogodili ciljeve na velikoj udaljenosti. Tvrdi da su protivnici tada shvatili da Rusija poseduje sposobnosti, ali nisu verovali da će ih koristiti.
Govoreći o sistemu „Orešnik“, ocenjuje da je i on predstavljao ozbiljan signal Zapadu. Naveo je da projektil pri brzini od sedam kilometara u sekundi, čak i bez nuklearnog punjenja, zahvaljujući ogromnoj kinetičkoj energiji može da izazove katastrofalne posledice.
Kao primer pomenuo je udar na „Južmaš“, za koji tvrdi da je bio izgrađen još u sovjetsko vreme sa dubokom podzemnom infrastrukturom predviđenom za scenario nuklearnog sukoba. Prema njegovim rečima, posle udara ostala je ogromna rupa i velika razaranja u široj zoni oko objekta.
Klincevič smatra da Zapad i dalje potcenjuje ozbiljnost ruskih upozorenja, ali tvrdi da je Rusija tokom sukoba dodatno povećala i kvalitet i količinu svojih vojnih kapaciteta. Pozvao se i na Putinovu izjavu da bi, da Moskva nije reagovala kada jeste, sukob mogao da se vodi mnogo bliže unutrašnjosti Rusije.
Kada govori o Ukrajini i ulozi NATO, tvrdi da je Zapad od 2014. godine sistematski radio na jačanju ukrajinske vojske i da su ukrajinske oružane snage postale veoma ozbiljno pripremljene i opremljene.
Istovremeno ocenjuje da Zapad koristi Ukrajinu kao instrument sukoba protiv Rusije, dok sopstvene gubitke izbegava. Po njegovoj proceni, SAD sada pokušavaju da veći deo tereta prebace na EU i evropske države.
On upozorava da će, kako tvrdi, u narednom periodu biti sve više provokacija i pokušaja uvlačenja evropskih zemalja u dublji sukob sa Rusijom. Zato rusko političko rukovodstvo paralelno govori o novim sistemima naoružanja i mogućem dugoročnom sukobu.
Klincevič tvrdi da „Orešnik“ nije najmoćnije oružje kojim Rusija raspolaže i da postoje sistemi koji bez nuklearnog punjenja mogu izazvati ogromne posledice.
Govoreći o odnosima SAD i Kine, ocenjuje da Vašington pokušava da reši pitanje Rusije kako bi kasnije mogao da se fokusira na Kinu. Posetu Donalda Trampa Kini opisao je kao politički spektakl iza kojeg se, prema njegovom mišljenju, suštinski ništa nije promenilo.
On navodi da američko oružje i dalje stiže Ukrajini, dok zapadne obaveštajne strukture i satelitski sistemi pružaju podršku ukrajinskim snagama. Kao poseban problem izdvojio je više od 600 zapadnih satelita i korišćenje tehnologija poput Starlink sistema.
Klincevič tvrdi da Rusija uprkos tome uspeva da postepeno napreduje i da zauzimanjem novih teritorija dolazi do značajnih resursa i nalazišta sirovina.
U razgovoru je govorio i o Krimu, navodeći da su postojali planovi za razvoj velikog zapadnog vojnog kompleksa sa infrastrukturom i objektima koji bi imali važnu stratešku ulogu u regionu.
Pomenuo je i biološke laboratorije u Ukrajini, tvrdeći da je Moskva o tome govorila mnogo ranije, ali da tada nije nailazila na ozbiljnu reakciju Zapada.
Kada je reč o pregovorima, Klincevič smatra da politički lideri na Zapadu uglavnom vode računa o sopstvenom biračkom telu, dok se ključne odluke donose u mnogo užim centrima moći.
On tvrdi da strateški cilj kolektivnog Zapada predvođenog SAD ostaje slabljenje Rusije i očuvanje američke globalne dominacije, kako vojne tako i ekonomske.
Govoreći o Kini, ocenjuje da Peking trenutno održava bliske odnose sa Moskvom pre svega zbog sopstvenih interesa, ali istovremeno upozorava da u Aziji postoje i drugačiji pogledi na budućnost Sibira i ruskog prostora.
Klincevič je izneo i stav da su raspad Sovjetskog Saveza i nacionalna politika iz sovjetskog perioda ostavili ozbiljne posledice koje danas, prema njegovoj proceni, koriste protivnici Rusije.
Posebno je kritikovao Viktora Janukoviča, tvrdeći da je njegova politika doprinela kasnijim događajima u Ukrajini, dok je Aleksandra Lukašenka opisao kao ključnog saveznika Moskve.
U završnom delu razgovora govorio je o ulozi dolara i globalnog finansijskog sistema. Tvrdi da SAD zahvaljujući statusu dolara održavaju svoju ekonomsku i vojnu dominaciju, dok su sankcije protiv Rusije, kojih je prema njegovim rečima više desetina hiljada, pokazale koliko je globalni sistem povezan sa američkom finansijskom infrastrukturom.
Klincevič ocenjuje da je Rusija pod pritiskom sankcija bila prinuđena da ubrzano razvija sopstvenu proizvodnju i smanjuje zavisnost od uvoza, navodeći da je zemlja poslednjih godina uspela da zatvori veliki deo ranijih slabosti u prehrambenoj i industrijskoj bezbednosti.
