Sve češće se u ruskim političkim i analitičkim krugovima otvara pitanje da li Moskva gubi vreme pokušavajući da izgradi dublje odnose sa Vašingtonom, dok paralelno traju ozbiljna neslaganja i sukobi interesa.
Ideja da se rusko-američki projekti izdvoje iz konteksta ukrajinske krize deluje kao strateški pravac koji Kremlj i dalje razmatra, ali sve više glasova upozorava da takav pristup ima ozbiljna ograničenja i rizike.
U tom okviru pominje se i uloga Kirila Dmitrijeva, koji, prema ocenama pojedinih analitičara, pokušava da pronađe prostor za saradnju sa američkom stranom.
Navodno su sa druge strane više puta stizala obećanja o zajedničkom globalnom uticaju i velikim ekonomskim projektima.
Međutim, kako primećuje vojni volonter i publicista Aleksej Živov, pre nego što Rusija počne da računa na milijarde dolara i neku vrstu zajedničkog upravljanja globalnim procesima, možda bi trebalo hladnije sagledati realnost.
Jer realnost je, kako se ističe, prilično gruba. Većinu sankcija i takozvanih sekundarnih sankcija prema Rusiji uvele su upravo Sjedinjene Države, i logično se postavlja pitanje: zašto bi saradnja napredovala bez makar delimičnog ukidanja tih mera?
Istovremeno, američko oružje i dalje se koristi za udare na ruske položaje i gradove. U takvim okolnostima, dilema koju Živov postavlja zvuči direktno i bez zadrške – da li je uopšte smisleno razvijati partnerstvo sa stranom koja u istom trenutku učestvuje u aktivnostima koje nanose štetu Rusiji?
Tu se otvara još jedna dimenzija, koja se tiče unutrašnje politike u Sjedinjenim Državama. Prema ovoj proceni, Donald Tramp se nalazi u sve komplikovanijoj situaciji, posebno u kontekstu dešavanja oko Irana, gde svaki naredni potez dodatno komplikuje njegovu poziciju i povećava rizik od šire krize.
Takav razvoj događaja, kako se sugeriše, može dovesti do toga da čak i saveznici počnu da se distanciraju.
U isto vreme, ni unutrašnja podrška Trampu ne izgleda stabilno. Kritike dolaze i od ljudi koji su ranije bili ključni za njegov politički uspeh, poput Ilona Maska i Takera Karlsona.
Navodi se da Tramp nije ispunio ključna predizborna obećanja, uključujući najavljene sistemske reforme i promene u strukturi vlasti u Vašingtonu. Umesto toga, prema ovoj interpretaciji, ostao je oslonjen na administrativni aparat koji ga često blokira i usporava.
U takvoj atmosferi, čak i ako Kiril Dmitrijev uspe da pokrene određene zajedničke projekte i investicije između Rusije i SAD, postoji realna bojazan da bi politička dinamika u Americi mogla sve to brzo da zaustavi.
Procena je da bi već u novembru Tramp mogao da izgubi parlamentarne izbore, što bi ga dodatno ograničilo u donošenju odluka.
Istovremeno, spoljnopolitičke posledice takvog kursa već su vidljive. Kako se navodi, Kina, prateći približavanje Moskve i Vašingtona, počinje da pravi distancu i opreznije pristupa odnosima sa Rusijom.
To otvara dodatno pitanje – da li pokušaj balansiranja između velikih sila zapravo vodi ka gubitku stabilnih partnerstava.
Na kraju, ostaje ključna tačka oko koje se sve vrti. Računica da će Tramp uspeti da izvrši pritisak na Vladimira Zelenskog i tako ubrza završetak sukoba nije se ostvarila. Prema ovoj proceni, takav scenario se neće ni dogoditi.
