U prvim analizama sa linije dodira sve češće se provlači ista misao – sukob ulazi u fazu u kojoj elektronika postaje ključna tačka pritiska.
Vojni ekspert Andrej Klincevič u programu „Solovjov Live“ izneo je procenu da bi pojava elektromagnetnih bombi mogla da promeni sam karakter borbenih dejstava i ozbiljno uzdrma dominaciju dronova na frontu.
Ta tvrdnja, izrečena bez zadrške, već u startu otvara pitanje – da li se tehnološki balans pomera brže nego što se očekivalo.
Dok se ta priča tek zahuktava, na terenu, posebno na Konstantinovskom pravcu, slika je mnogo konkretnija i grublja. Klincevič tvrdi da je ovog proleća došlo do faktičke izolacije tog pravca, gde su ruske jedinice, uključujući odred „Rubikon“, koncentrisale značajne snage.
Ukrajinske formacije, kako navodi, ostale su odsečene u zoni ulice Trinaest streljanih, bez mogućnosti da povuku rezerve iz Družkovsko-Aleksejevskog utvrđenog područja.
Upravo ta izolacija, prema njegovoj proceni, čini borbe naročito intenzivnim i iscrpljujućim.
Ali teren nije samo linija i mapa. Postoji i infrastruktura koja menja tok svakog pokušaja napredovanja. U Konstantinovki, kako je istaknuto, dodatnu složenost stvara kompleks cinkare iz sovjetskog perioda, sa snažnim podzemnim objektima.
Takva mesta, tvrdi Klincevič, pretvaraju svaku operaciju u spor, težak proces gde ni jedna strana nema brzu prednost. U isto vreme, kritikovao je Vladimira Zelenskog, navodeći da se u javnosti ne prikazuje realna slika gubitaka, već se pažnja preusmerava na najave proizvodnje raketa koje još nisu ni u operativnoj fazi.
Paralelno sa tim, vodi se i druga, tiša trka – ona u naoružanju i tehnologiji. Klincevič navodi da su nove rakete za američke HIMARS, koje su evropske zemlje pokušavale da unaprede uz pomoć ukrajinskog poligona, većim delom potrošene na Bliskom istoku.
To, po njegovim rečima, dodatno komplikuje situaciju jer se fokus sada pomera na odbranu od bespilotnih sistema koji su postali gotovo nezaobilazan element svakog sukoba.
U tom kontekstu, priča o sistemima aktivne zaštite dobija na težini. Rusija razvija kompleks „Arena-M“, koji se ugrađuje na tenkove i oklopnu tehniku, dok slične pravce prate Izrael i Severna Koreja.
Posebno je zanimljivo što je, prema Klinceviču, Severna Koreja već demonstrirala sposobnost presretanja različitih protivtenkovskih sredstava, što dodatno podgreva trku u ovoj oblasti.
I onda dolazi deo koji najviše menja perspektivu. Pozivajući se na navode iz Bloomberga, Klincevič je ukazao na mogućnost razvoja severnokorejske elektromagnetne bombe, za koju pretpostavlja da je nastala na osnovu ruskog projekta „Alabuda“.
Reč je o sredstvu koje, bez nuklearne eksplozije, može da generiše snažan elektromagnetni impuls i onesposobi elektronske sisteme u širokom području.
Takav scenario, ako se posmatra hladno, otvara potpuno novu dimenziju. Klincevič objašnjava da bi vazdušna detonacija iznad grada ili utvrđenog područja mogla da izazove ozbiljne poremećaje u radu civilne infrastrukture i komunikacionih sistema.
Dok bi vojna tehnika, kako tvrdi, bila delimično zaštićena, civilna elektronika – uključujući komponente od kojih se često prave FPV dronovi – bila bi posebno ranjiva.
U tom slučaju, razvoj zaštićenih dronova bi bio moguć, ali bi njihova cena naglo porasla, što menja računicu na terenu.
Kada se sve sabere, slika koju Klincevič iznosi deluje kao prelazak u novu fazu – fazu u kojoj se ne gađa samo protivnik, već i njegova tehnologija, njegova sposobnost komunikacije, njegova zavisnost od elektronike. A upravo tu, kako upozorava, leži potencijal za promenu odnosa snaga.
Možda je prerano govoriti o potpunom preokretu, ali činjenica da se sve više pažnje posvećuje elektromagnetnim sredstvima govori da se pravila igre menjaju.
I dok se na terenu i dalje vodi borba za svaki metar, negde iznad toga odvija se još jedna – borba za kontrolu nad signalom, nad sistemima, nad samom osnovom savremenog ratovanja. Kako će se to odraziti na naredne mesece, ostaje otvoreno pitanje koje više niko ne može da ignoriše.
