Kina počinje vladavinu svetom, Amerika pada – EVO ŠTA SE DOGAĐA

kina

Neverovatni napredak Kine u proteklih četrdeset godina, od siromašne zemlje trećeg sveta, do ogromne ekonomije i brzog naučnog napretka.

Nije imala ništa, a danas diše za vratom SAD-u po pitanju superkompjutera, genetskog inženjeringa i genomici (Institut za genomiku u Pekingu), kvantno računanje i kvantni radar, naučne publikacije. Napreduje u brojnim stvarima, ali ubrzava napredak, jer se fokusira na progres, što je neverovatno, piše fredoneverything.org

Nedavno, pre 12 godina, vratio sam se na nekoliko nedelja u Čungdu i Hong Kving, koje smatram sjajnim. Američke patriote su malo čitale, ali će se nakostrešiti na pomisao da su Kinezi možda politički i ekonomski superiorniji od nas, ali dobro, Kina raste dok se SAD batrga. Sigurno nešto rade ispravno.

Kada su ekonomski sistemi u pitanju, Kinezi su očigledno superiorniji. Kina ima ogroman ekonomski višak, te može mnogo da investira u infrastrukturu i inostrane resurse. Amerika ima ogroman deficit. Kina ulaže u Kinu, a Amerika u vojsku. Kineska infrastruktura je nova, visokog kvaliteta i raste. Amerika polako propada. Kina ima odraslu vladu koja radi. Amerika ima odsutan Kongres i kaleoskopsku postavu patološki agresivnih znatiželjnih pojedinaca u Beloj kući.

Amerika ne može da se takmiči da zemljom koja je naseljena sa toliko inteligentnijih ljudi sa kompetetntnim vođama i geografskom prednošću jer je locirana u Evroaziji. Izbori Vašingtona će ili započeti rat ili možda naterati svet da se povinuje kroz sankcije ili će pak dati sebi ostavku, povući se i pretvoriti od Amerike u samo još jednu zemlju. Ovo nije ohrabrujuće, ako uzmemo u obzir ogroman ego u ovoj zemlji.

Da biste poredili ove dve zemlje posmatrajte ih kao ono što jesu a ne ono što su vam rekli. Rečeno nam je da je Kina diktatura, brutalna i da ne dozvoljava religiju i slobodu izražavanja. Primeri su Pol Pot, Staljin, Hitler, Mao i Severna Koreja, gde je ovo jedino tačno. Za Ameriku s druge strane rečeno nam je da je svet demokratije, slobode govora, medija, visokih moralnih standarda i slobode religije.

Ovo je glupost. Zapravo su ove zemlje veoma slične, s Amerikom koja se približava kineskom modelu.

SAD su jedva demokratske. Da, četiri godine imali su predsedničke izvore. Javnost nema uticaj ni na šta važno: vojni budžet, imigracija, ofšor poslova, šta deca uče u školama, rasistička politika.

Nemaju slobodu govora. Recite “crnčuga” samo jednom i izgubićete posao na 30 godina. Kritikujte Jevreje, Izraelce, crnce, homoseksualce, muslimane, feminstkinje ili transeksualce. Mediji striktno zabranjuju kritiku ovih grupa, ili bilo čega protiv abortusa ili one koji su za oružane sukobe niti pokrivaju progitabilne ratove koji bi mogli da okrenu javnost protiv njih. Ne prenose ništa o korupciji u Kongresu ili Val Stritu niti istražuju genetiku inteligencije.

Religija? Hrišćanstvo nije ilegalno, ali je veoma poštovana doktrina. Nadzor? Populacija je toliko intenzivno nadgledana u Kini i postaje gore. Ali i Amerika ima kamere, elektronske čitače vozačkih dozvola, snimaju se imejlovi i telefonski razgovori. Tech giganti pojačavaju cenzuru, a nadzor u domovima se pogoršava.

Ovde možemo da navedemo Linkolnovu čuvenu izreku: “Možete varati neke ljude neko vreme, a neke sve vreme, ali ne možete varati sve ljude sve vreme. “ Budući da je bio političar, nije dodao poslednju klauzulu na kojoj se izgradila američka vlada: “Ali možete prevariti dovoljno ljudi dovoljni vremenski period.” Ne morate da držite sajtove na slaboj posećenosti da bi bili politički nekorektni. Morate samo da kažete većini, putem masovnih medija, iznova i iznova da ponavljate ono u šta želite da počnu da veruju.

Diktatura u Kini je u neku ruku preterana, ali ima malo zajedničkog sa sadističkom ludošću Pola Pota u Kambodži. U Kini ne možete da blatite vladu, propaganda je teška, a komunikacije se nadgledaju. Ako ljudi prihvate ovo, a većina to čini, slobodni su da započnu biznis, i da učestvuju u potrošnji koju sve više mogu da priušte i da vode ono što Amerikanci nazivaju normalnim životom. Nije baš toliki pakao.

Socijalistička Kina ima prednost u odnosu na Ameriku, osim muslimana u Ksinjingu. To što u Americi fali rasne raznolikosti , gradovi ne gore, nema pritiska, rasizma niti uličnog kriminala.

Američki urbani džepovi neznanja ne postoje. Ne postoji virtuelna politička podela da bande kontrolišu antifasističke javne kancelarije. Kina ozbiljno shvata edukaciju, a Amerika baš i ne. Učenici uče, ponašaju se zrelo kako stare, i ne bave se politikom srednje škole.

Ukratko, Kina  nije u nepopravljivoj dekadenciji. Amerika jeste.

Inteligentna diktatura ima važnu prednost nad haotičnom pseudo demokratijom. Prva je stabilna u politici. Amerika ide na izbore za dve, četiri, šest godina. Biznis se vrti oko sledeće četvrtine. Politika se menja. Jedna administracija ne bavi se zdravstvom, druga joj posvećuje pažnju, treća želi da je eliminiše.

Kinin pristup carstvu je primarno komercionalan, Američki je vojni. Vašington sada pokušava da se bori sa svetom preko carine, sankcija, embarga. Da li će u tome uspeti ili će naterati ostatak sveta da se bori s Amerikom ostaje da vidimo. Za to vreme, ekonomija Kine raste.

Amerika gradi karijeru u letilicama. Kina gradi železnice. Masivni inženjerski projekti stvaraju mogućnosti za narednih 30 godina.

U Sad? Kalifornija želi brzu železnicu od Los Anđelesa do San Franciska. Priča se o tome već godinama i ništa ne preduzimaju, a cene rastu. Vlada nema prava jer ima previše privatnih vlasnika zemljišta na kojem treba da se izgradi železnica. Amerika ne zna da gradi brzu železnicu pa zapošljava Kinu.

Kina ima vladu koja radi stvari. Tokom 2008. Zemljotres je uništio region blizu granice sa Tibetom prilikom čega jepoginulo 100.000 ljudi. Zgrade su podignute pre nego što su pale. Uporedite ovo s štetom u Nju Orleansu nakon uragana Katrina.

Evo i dve važne kulturološke i filozofske razlike. Mnogi orijentalci, uključujući i Kineze, vide društvo kao kolektiv, a ne kao divlji zapad ili individualce. Na istoku, jedna izreka kaže: “Ekser koji stoji pravo biće zakucan”. Amerikanci u školama uće da učenici neće preispitati profesora, čak i ako priča gluposti. Nisu oni glupi, Znaju da Neandertalci nisu sagradili bazu na Mesecu. Ali ipak ćute.

Kolektivizam, s kojim se Zapadnjaci ne slažu, ima svoje za i protiv. Donosi red u domu i sposobnost da se radi zajedno. S druge strane, donosi i neinventivnost.

Mnogo toga ima još da se kaže. Ako gledate u vekove kineskog slikarstva, videćete da je svaka generacija kopirala ranije učitelje. Ima više raznolikosti i mašte u Kokoran galeriji nego u celom kineskom slikarstvu.

Ljudi su se uzbudili nakon rasta Kine, nadajući se da Kinezi u Americi neće otkriti Google ili Micosoft. Ne, ali su osnovali druge velike kompanije: Alibaba, Baidu, Tiensen. 

Webtribune.rs