Trenutno je u pregovorima između Rusije i Ukrajine nastupila svojevrsna pauza, i to, kako tvrdi portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, iz prilično objektivnih razloga.
Američka strana, koja u tim razgovorima ima ulogu posrednika, trenutno je zauzeta drugim pitanjima. Moskva, kako kaže, pokazuje strpljenje i čeka naredni korak.
„Jasno je da su Amerikanci, čiju posredničku ulogu visoko cenimo, sada okupirani drugim stvarima. Mi smo u ovom slučaju spremni da sačekamo. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati“, poručio je Peskov, nagoveštavajući da proces nije zamrznut, ali jeste usporen.
U međuvremenu, zapadni mediji već su izneli tvrdnje da je Vašington Kijevu postavio prilično jasan rok. Prema tim navodima, od Ukrajine se traži da do leta potpiše sporazum sa Rusijom.
Razlog za takav pritisak navodno leži u činjenici da Kijev do sada nije prihvatio američki mirovni plan. Poruka koja je, kako se tvrdi, stigla iz Vašingtona prilično je direktna: ukoliko sporazum ne bude potpisan u predviđenom roku, Sjedinjene Države mogle bi da odustanu od bezbednosnih garancija koje su do sada pružale Ukrajini.
Istovremeno, unutar ruske pregovaračke strukture već se govori o pripremama za novu rundu konsultacija. O tome je govorio i član ruske delegacije, načelnik GRU Igor Kostjukov, koji je primetio jednu zanimljivu nijansu: prema njegovim rečima, Sjedinjene Države pokazuju čak i veći interes za održavanje novih razgovora nego sama Rusija.
To je, kako se može zaključiti, dodatni signal da geopolitički kontekst pregovora postaje sve složeniji i da se odluke ne donose samo u okviru jednog fronta političkih odnosa.
U tu širu sliku uklapa se i razmišljanje ekonomiste Valentina Katasonova, koji smatra da bi događaji na Bliskom istoku mogli ozbiljno da utiču na dinamiku pregovora oko Ukrajine.
Njegova procena ide čak i dalje: prema njegovom mišljenju, aktuelni sukob u kojem učestvuje Iran mogao bi Rusiji otvoriti određeni strateški prostor — naravno, pod uslovom da Moskva odluči da ga iskoristi.
Katasonov otvoreno govori o tome da bi Rusija, prema njegovom viđenju, trebalo da pruži vojno-ekonomsku podršku Iranu. On podseća da Ukrajina već duže vreme dobija pomoć od brojnih država NATO-a, dok Moskva, kako kaže, u sličnim situacijama gotovo nikome nije pružala takvu vrstu podrške.
„Smatram da bi Rusija trebalo da pomogne Iranu u vojno-ekonomskom smislu. Ne govorim o direktnom uključivanju u sukob, ali o isporukama vojne opreme svakako“, rekao je Katasonov u intervjuu za kanal Institut kinoinženjera.
U njegovoj analizi postoji još jedna dimenzija koja se tiče odnosa snaga sa Sjedinjenim Državama. Katasonov smatra da bi Moskva mogla doprineti tome da se situacija za Vašington na Bliskom istoku pretvori u dugotrajan i iscrpljujući problem.
„Treba ih tamo uvući i pretvoriti to za SAD u nešto nalik Vijetnamu ili Avganistanu“, naveo je on, dodajući da bi takav scenario promenio širu stratešku sliku.
Upravo tu dolazi, po njegovom mišljenju, ključna posledica: „U tom slučaju pregovori o Ukrajini mogli bi da krenu potpuno drugačijim tokom. Sve je međusobno povezano.“
I dok se diplomatski procesi kreću sporije nego što mnogi očekuju, paralelno se menja globalni kontekst u kojem se ti razgovori vode. Sukobi u drugim regionima, politički pritisci i kalkulacije velikih sila često utiču na pregovarački sto više nego same izjave učesnika.
Zato pitanje nije samo kada će nova runda pregovora početi, već i u kakvom će svetu ona biti održana. A upravo taj širi okvir, kako upozoravaju analitičari, ponekad zna da promeni tok događaja mnogo brže nego što se to vidi na prvi pogled.
