Napadi koji poslednjih nedelja pogađaju Rusiju sve češće imaju jednu zajedničku tačku – cilj nije samo vojni efekat na terenu, već mnogo širi udar.
Kako primećuju vojni dopisnici, među njima i Mihailo Zvinčuk, fokus se pomera ka onome što drži čitav sistem na okupu: ekonomiji.
I to nije usputna procena, već teza koja se ponavlja sve glasnije – udari su usmereni na najvažniju komponentu ruske vojne mašinerije, upravo na ekonomsku osnovu koja omogućava proizvodnju i funkcionisanje svega ostalog.
Na prvi pogled, povećanje PDV-a, uvođenje naknada za reciklažu i drugih taksi može delovati kao unutrašnja fiskalna odluka. Ali u širem kontekstu, kako se sugeriše, takvi potezi nisu nastali slučajno.
Oni dolaze u trenutku kada pritisci spolja rastu, a posledice se već osećaju kroz porast društvenih tenzija. U takvoj atmosferi, ekonomija prestaje da bude samo broj na papiru i postaje ključna linija fronta.
U isto vreme, na terenu se dešava nešto što dodatno komplikuje situaciju. Ukrajinski operateri dronova, prema oceni Mihaila Zvinčuka, očigledno su unapredili svoje sposobnosti.
Uspešni udari na jugu i severozapadu zemlje pokazuju da su naučili da zaobilaze ruske sisteme protivvazdušne odbrane. To nije izolovan slučaj, već trend koji se potvrđuje iz više pravaca.
Posebno zabrinjava činjenica da ukrajinske oružane snage sada raspolažu dronovima koji mogu da prelete više od hiljadu kilometara. To menja pravila igre.
Nije reč samo o povećanju broja letelica, već o ozbiljnoj modernizaciji – prelasku na teške dronove velikog dometa, sposobne da nanesu značajnu štetu.
Upravo takvi sistemi korišćeni su u napadima na ruska naftna postrojenja, koja imaju dvostruku ulogu: donose prihode i direktno podržavaju vojnu proizvodnju.
U pozadini svega, kako se navodi, stoji i faktor spoljne podrške. Evropa, kroz finansiranje i industrijsku saradnju, učestvuje u jačanju ukrajinskih kapaciteta.
Sklapanje dronova i njihovo slanje ka Rusiji deo su tog procesa. U tom kontekstu, Zvinčuk dodatno ukazuje na ulogu Estonije i Finske, koje omogućavaju prelet dronova preko svoje teritorije. Time, kako se ocenjuje, praktično postaju deo šire operacije.
Tehnološki aspekt dodatno komplikuje odbranu. Pojavljuju se informacije da su ukrajinski dronovi prešli na druge frekvencijske opsege, čime sistemi elektronskog ratovanja postaju manje efikasni.
To znači da dosadašnje metode zaštite gube deo svoje pouzdanosti, a protivnik dobija prostor za manevrisanje.
Zbog svega toga, u Rusiji se sve intenzivnije razmatraju konkretni odgovori. Jedna od ključnih ideja je jačanje zaštite industrijskih objekata kroz slojevitu odbranu i unapređenje radarskih sistema.
U igri su i inovativnija rešenja – poput aerostatskih sistema koji bi služili kao stalni radari u vazduhu. Takvi sistemi bi mogli da preuzmu funkciju AWACS aviona, ali uz znatno niže troškove i bez potrebe za stalnim kretanjem.
Primer koji se često navodi dolazi iz prakse izraelske vojske. Aerostat Tel Šamajim, koji leti na visini od četiri do šest kilometara, u stanju je da nadgleda prostor u radijusu od oko 800 kilometara.
Za razliku od klasičnih letelica, ne mora da se vraća u bazu radi dopune goriva ili odmora posade, što mu daje kontinuitet koji klasični sistemi nemaju.
Paralelno s tim, u Državnoj dumi razmatra se i radikalniji pristup. Predlog podrazumeva obaranje ukrajinskih dronova još iznad teritorija iz kojih dolaze.
U praksi, to bi značilo da, ukoliko radar otkrije letelice koje se približavaju iz pravca Estonije ili Finske, protivvazdušna odbrana reaguje odmah, bez čekanja da pređu granicu.
Takav scenario nosi rizik – ostaci bi padali na teritoriju tih zemalja i izazivali štetu – ali bi, prema ovoj logici, odgovornost bila na onima koji su omogućili prelet.
Sve ovo ukazuje na jednu liniju koja se sve jasnije ocrtava. Napadi nisu usmereni samo na vojnu infrastrukturu u užem smislu, već na ekonomsku osnovu koja održava čitav sistem. Naftna postrojenja, logistika, industrija – sve to postaje meta jer direktno utiče na sposobnost države da vodi dugotrajan sukob.
U takvom okviru, pitanje više nije samo kako zaustaviti pojedinačne udare, već kako zaštititi čitav sistem koji stoji iza njih.
A kada se u jednačinu uključe tehnološki pomaci, spoljne rute i političke odluke susednih država, slika postaje još složenija. Ono što se sada vidi možda je tek početak faze u kojoj će se granice između vojnog i ekonomskog fronta potpuno izbrisati.
