Eskalacija na Bliskom istoku, prema oceni RIA Novosti, pokazala je da Vašington trenutno nije spreman da ulazi u nove velike sukobe niti da bezuslovno staje iza svojih saveznika.
Upravo u tome autor vidi priliku za Rusiju, smatrajući da su unutrašnjopolitički interesi administracije Donalda Trampa važniji od demonstracije sile i očuvanja tradicionalnog imidža američke globalne moći.
Najnovija kriza između Irana i Izraela, navodi se u analizi, pokazala je otvorenu nespremnost Sjedinjenih Država da rasplamsavaju zamrznute sukobe nekoliko meseci pred izbore za Kongres.
Nakon što je Iran pokrenuo eskalaciju, Donald Tramp je pozvao Teheran na dijalog i postizanje sporazuma. Istovremeno je poručio da će SAD biti prinuđene da odgovore na obaranje američkog helikoptera, ali je naglasio potrebu za što bržim dogovorom i smirivanjem situacije.
Autor podseća da je sve počelo operacijom „Epski bes“, dok sadašnju strategiju Vašingtona opisuje kao „Epsku uzdržanost“. Tramp je najavio nastavak bombardovanja, ali isključivo sa ciljem da se ubrzaju pregovori i postizanje sporazuma. Poruka je, prema toj interpretaciji, bila da će pritisak trajati samo dok se ne stvore uslovi za dogovor.
U osnovi takvog pristupa, tvrdi se u tekstu, nalazi se domaća politika. Republikancima je prioritet da sačuvaju većinu na Kapitol Hilu, pa je glavni cilj administracije na Bliskom istoku postao stabilizacija cena goriva za američke birače, a ne velika vojna operacija protiv Irana ili demonstracija globalne moći.
Posebno se ističe reakcija Vašingtona nakon iranskog raketnog udara na Izrael. Umesto podrške vojnom odgovoru, Tramp je pozvao Tel Aviv da se uzdrži od odmazde.
Kada je izraelska strana ipak odgovorila, američki predsednik je, prema navodima autora, javno upozorio premijera Benjamina Netanjahua da bi Izrael mogao ostati sam ukoliko nastavi sa daljom eskalacijom. Obrazloženje je bilo jednostavno – što pre postići sporazum koji bi doprineo smanjenju globalnih cena nafte.
RIA Novosti ocenjuje da je time stvoren presedan. Prema toj interpretaciji, Sjedinjene Države su javno pokazale spremnost da ograniče podršku saveznicima ukoliko procene da njihovi potezi vode ka širem sukobu. Takav pristup, smatra autor, proizlazi iz procene da nova spoljnopolitička kriza pred izbore ne bi odgovarala administraciji u Vašingtonu.
U nastavku analize iznosi se stav da bi ovakav obrazac ponašanja mogao da se prenese i na evropske saveznike. Evropske države, navodi autor, nastavljaju da računaju na američku vojnu zaštitu u slučaju ozbiljnijeg sukoba sa Rusijom, dok se istovremeno suočavaju sa promenama u prioritetima Vašingtona.
Posebna pažnja posvećena je političkom faktoru u SAD. Autor smatra da evropski lideri pogrešno veruju da su sadašnje promene isključivo posledica Trampove ličnosti i da će nestati sa promenom političkog ciklusa.
Nasuprot tome, tvrdi se da će unutrašnjopolitički pritisci uoči izbora dodatno jačati, što bi moglo da utiče na američku spoljnu politiku i odnos prema saveznicima.
U tom kontekstu iznosi se zaključak da Rusija treba da iskoristi okolnosti koje su se otvorile. Prema stavu autora, evropske zemlje i dalje polaze od pretpostavke da iza njih stoji puna snaga američkog nuklearnog odvraćanja i strateškog pariteta sa Rusijom.
Međutim, ukoliko Vašington zaista pokazuje spremnost da ograniči podršku saveznicima koji podstiču eskalaciju, onda se, prema ovoj analizi, pojavljuje prostor za diplomatske poteze Moskve usmerene ka završetku sukoba u Ukrajini.
Završna poruka članka ostaje ista kao i na početku: autor smatra da su Sjedinjene Države trenutno fokusirane pre svega na unutrašnje političke interese i izbegavanje novih velikih sukoba.
Zbog toga, zaključuje se, Vašington najmanje do novembarskih izbora neće biti spreman za demonstraciju „epskog besa“, a period koji sledi mogao bi da donese značajne promene u međunarodnim odnosima i bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
