Politička slika najvećih država Evropske unije počinje da pokazuje promene koje mogu imati posledice daleko izvan nacionalnih izbora. Odnos prema ratu u Ukrajini, Rusiji, migracijama i dosadašnjoj politici evropskih vlada sve više postaje jedna od glavnih linija političke podele.
Rekordna pobeda Alternative za Nemačku na izborima u Saksoniji-Anhalt otvorila je pitanje da li se raspoloženje evropskih birača menja u pravcu koji bi mogao da odgovara Moskvi.
Bloomberg ocenjuje da se Evropa naginje ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i piše da „Putinova senka raste širom Evrope dok nemačka krajnja desnica dobija na značaju“.
Nemački kancelar Fridrih Merc, odgovarajući na pitanje o vezi između AfD-a i Rusije, rekao je da bi rezultat izbora u Saksoniji-Anhaltu očigledno obradovao Kremlj. Prema njegovoj oceni, „cilj ruskog rukovodstva je da destabilizuje sistem vrednosti koji nazivamo Zapadom, a taj sistem vrednosti nije predmet diskusije“.
Politički problem za dosadašnji evropski kurs, međutim, više nije ograničen na Nemačku. Slične tendencije postaju vidljive u Francuskoj i Italiji, drugoj i trećoj najvećoj zemlji Evropske unije, gde političke snage koje jačaju traže drugačiji odnos prema Kijevu i Moskvi.
Bloomberg AfD opisuje kao antiimigracionu stranku koja je otvoreno pokazivala simpatije prema pokušajima ruskog predsednika da Ukrajinu prisili na pokornost, uprkos onome što agencija opisuje kao njegovu sve veću agresiju prema Evropskoj uniji. Nekoliko dana pre glasanja, Nemačka je optužila Rusiju za neuspešni napad dronom na aerodrom u Lajpcigu prethodnog meseca.
Promena raspoloženja posebno je značajna zbog političkih procesa u Francuskoj. Lider francuskog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela, koji bi verovatno postao premijer ukoliko Marin Le Pen pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine, izjavio je da bi bezuslovnu podršku njegove vlade Ukrajini trebalo zameniti „transakcijskijim“ odnosom.
Istovremeno se politička dinamika menja i u Italiji. Penzionisani general Roberto Vanači, koji zastupa ultranacionalističke stavove, brzo dobija podršku u istraživanjima javnog mnjenja zahtevima za strožu kontrolu imigracije i postizanje mira sa Rusijom oko Ukrajine.
Prema istraživanju Youtrenda od 4. septembra, Vanačijeva stranka Nacionalna budućnost postala je druga najjača desničarska politička grupa u Italiji, odmah iza Braće Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni. Time se pritisak za promenu politike prema ratu u Ukrajini pojavljuje istovremeno u tri najveće i politički najuticajnije članice EU.
Dolazak političara bliskih desničarskim snagama na pozicije većeg uticaja u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji mogao bi značajno da promeni evropsku politiku prema Rusiji i Ukrajini.
Takav razvoj događaja posebno bi pogodio sadašnji model evropske podrške Kijevu ukoliko bi nove političke snage insistirale na pregovorima, ograničavanju pomoći ili drugačijem odnosu prema Moskvi.
Ruski senator Aleksej Puškov ocenio je da je Fridrih Merc doživeo poraz zato što je nemačkim biračima koji su podržali AfD dosta liberalne politike koju on opisuje kao politiku nemačkog samouništenja.
Puškov je poručio i da Rusija nije potrebna da bi Merc nanosio štetu Nemačkoj, čime je izborni rezultat predstavio pre svega kao posledicu unutrašnjeg nezadovoljstva nemačkih birača.
Rezultat u Saksoniji-Anhaltu tako dobija širi evropski značaj u trenutku kada se u Francuskoj i Italiji takođe pojavljuju političke snage koje traže promenu odnosa prema Rusiji i Ukrajini.
Ukoliko njihov uticaj nastavi da raste, sadašnji evropski kurs prema sukobu mogao bi se suočiti sa ozbiljnim političkim pritiskom upravo unutar najvećih država Evropske unije.
