Poseta direktora CIA Džona Retklifa Rusiji otvorila je pitanje da li Vašington priprema promenu svog angažovanja u ukrajinskom sukobu.
Način na koji je putovanje organizovano ukazuje da se nije radilo o improvizovanoj misiji donetoj u poslednjem trenutku.
Američka delegacija putovala je avionom C-17, a sa njom su transportovana vozila i oprema potrebni za bezbednost tokom boravka. Put je trajao između deset i 14 sati, uz prethodnu etapu, zbog čega je priprema čitave operacije morala početi znatno pre samog dolaska u Moskvu.
To dovodi u pitanje spekulacije da je Retklif hitno poslat kako bi Rusiji preneo upozorenje da ne sprovodi mobilizaciju ili da ne napadne Poljsku. Lari Džonson odbacuje takva objašnjenja i smatra verovatnijim da je razlog putovanja bio povezan sa Ukrajinom.
Jedna od mogućnosti jeste da je Moskvi prenet signal da bi SAD mogle da smanje nivo svog direktnog angažovanja u ukrajinskim operacijama.
Takva promena imala bi praktične posledice na ratištu. Američka obaveštajna infrastruktura predstavlja važan deo podrške ukrajinskoj vojsci i obaveštajnim službama, pa bi smanjenje učešća CIA značilo i smanjenje količine obaveštajnih podataka dostupnih Kijevu.
Dodatni signal pojavio se tokom proslave ukrajinske nezavisnosti u Kijevu. Sjedinjene Države nisu poslale visokog predstavnika Trampove administracije. Moguće prisustvo ambasadora ne menja činjenicu da nije bilo političkog predstavnika visokog nivoa iz Vašingtona.
Ukoliko se američka obaveštajna podrška smanji, britanske službe mogle bi da dobiju još veću ulogu. U razgovoru je upravo MI6 označen kao veoma značajan akter u Ukrajini od početka sukoba.
Za Moskvu bi eventualno američko povlačenje iz dela operacija predstavljalo mnogo važniji signal od diplomatskih izjava. Džonson ocenjuje da bi poruka da se SAD povlače iz duboke umešanosti u Ukrajini bila dobro primljena u Rusiji i predstavljala znak da se približava završna faza sukoba.
Istovremeno se menja i odnos Rusije prema Evropi. Čak i zemlje koje su dugo održavale energetske veze sa Moskvom suočavaju se sa sve težim političkim odnosima sa Rusijom.
Posebno je pomenuta Mađarska, koja i dalje zavisi od ruske nafte i gasa, dok njeno rukovodstvo istovremeno govori o Rusiji kao jednom od glavnih bezbednosnih izazova. To u Moskvi može ojačati stav da energetske veze više ne treba održavati bez obzira na političko ponašanje evropskih partnera.
Zbog toga Retklifova poseta dobija širi značaj. Ukoliko je zaista bila deo pripreme za smanjenje američkog angažovanja u Ukrajini, njene posledice neće biti samo diplomatske.
Promena obaveštajne podrške mogla bi direktno da utiče na sposobnosti Kijeva, dok bi Moskvi pokazala da Vašington traži način da smanji svoju ulogu u sukobu.
