Oni su uglavnom bili osumnjičeni za prekršaje ratnog prava, neki i za ratne zločine, dok su tri prijave bile za silovanje. Posle bombardovanja pred naše istražne organe stali su i oni protiv kojih su u međuvremenu pokrenuti postupci. A Albanci i ta njihova nazovivojska…? Neka pokažu makar jedan papir da su nekom svom zločincu sudili ili ga barem “ukorili”.
Ovako, u zatvoru Kilmakoski u Finskoj, gde služi hašku kaznu od 22 godine, govori general Nebojša Pavković, nekadašnji prvi čovek Treće armije VJ u intervjuu Večernjim novostima.
Potonji načelnik Generalštaba naše vojske, u danu kada je Priština slavila “godišnjicu ulaska vojnika Alijanse na Kosovo”, nije, kako nam se poverio, bio ljut niti rezigniran uprkos ruganju istini i istoriji.
[adsenseyu1]
– Mislim da smo zarobili i osudili 2.105 terorista OVK, koji su ubrzo procesuirani, ali su svi posle rata pušteni na slobodu. Nijedan moj vojnik koji je zarobljen, a bilo ih je 30, nije se vratio kući. To je istina o ratu!
Da li je tačno da je pred sudom Treće armije već drugog dana bombardovanja naše zemlje procesuiran vojnik zbog ratnog prekršaja?
– Da, postoje zapisnici iz svih istraga i svih suđenja našim pripadnicima. Od drastičnih primera izdvajam slučaj na punktu Lisina kod Medveđe kada je naša Vojna policija otvorila vatru na vozilo sa jednim potpukovnikom koji nije hteo da se zaustavi prilikom kontrole vozila. Sudili smo i majorima, kapetanima, vodnicima… svima za koje smo saznali da su počinili ratne prekršaje. Sa dubokim mirom kažem da smo jedina armija na svetu koja je o svom ratovanju otvorila sva vojna dokumenta na uvid. Amerikanci su, treba znati, prvi zločin svojih snaga u Iraku “otkrili” tek dve godine pošto je rat tamo zvanično završen.
Albanci navode da su protiv vas podigli optužnicu koja sadrži novootkrivene zločine koje Tužilaštvo u Hagu nije tretiralo?
– Pokrenuta je neka istraga za navodne zločine kod Drenice, ali optužnice nema. Za sve zločine koji su se dogodili na KiM sam nepravedno osuđen i po komandnoj liniji i po ličnoj odgovornosti, u Hagu, tako da su priče o nečemu novom iz Prištine bespredmetne.
Ipak, pokušavaju da vas ponovo gone?
– Na Kosovu sam časno odslužio svoje, savest mi je potpuno mirna. Nemam čega da se stidim, mirno razmišljam o svemu, a najviše o svojim unucima. Imam ih šestoro i oni su mi najveća radost.
U novembru ističu dve trećine kazne iz Haga, da li razmišljate o prvom danu na slobodi i kako ćete ga provesti?
– Iskreno – ne. Čak i ne znam kada bi to trebalo da bude, jer Hag ima svoju matematiku. Bavim se presudom, analiziram kako bih mogao da zahtevam reviziju postupka, a zatim deo dana slikam, igram fudbal sa ostalim osuđenicima…
[adsenseyu4]
Iako uskoro možete da izađete iz zatvora, ne odustajete od namere “da se ponovo sudite” u Hagu.
– Imam nove dokaze i nerazmotrene činjenice koje govore da nisam kriv. Žao mi je što tadašnja vlast nije bila svesna da je proces vođen protiv nas za Kosovo, u stvari, bilo suđenje Srbiji. Ti ljudi su sve činila da mi odmognu, a glavni svedoci protiv mene nisu bili Albanci, nego kolege iz Beograda koje su svedočile u Tribunalu “kako sam ja bio taj koji je sa Miloševićem odlučivao o upotrebi vojske i navodno sve dogovarao mimo lanca komandovanja na čijem je čelu bio general Ojdanić”.
U Prištini su pre nekoliko dana slavili sa Olbrajtovom, Klintonom, Klarkom…
– Nisam siguran kako će se to njihovo likovanje završiti. Sigurno neće kako planiraju, jer kompromisa mora biti. Potpuno je nerealno rešenje prema kome jedna strana dobija sve, a druga ništa. To tako ne ide.
Bestijalnu agresiju na našu zemlju obeležila je i upotreba osiromašenog uranijuma i prvi put u istoriji – vađenje organa ratnim zarobljenicima?
– I ja sam taj koji je postradao od uranijuma. Operisali su mi rak na bešici i štitnoj žlezdi. Skoro da nema više nijednog mog saradnika oficira koji nije lečen od kancera ili nije umro. Za vađenje organa sam prvi put čuo pred kraj agresije. Iskreno, verovao sam da su u pitanju samo glasine da se u tunelima rudnika Deva, kraj Đakovice, zatočenim Srbima vade organi. Ko je normalan mogao da poveruje u tako nešto? Ispostavilo se da je to bilo tačno.
Kako danas gledate na osavremenjivanje Vojske Srbije?
– Brojim svaki novi avion, helikopter ili haubicu, svaki komad nove ratne tehnike. Sve što je predsednik Vučić obećao armiji, on je ispunio. Gledam odavde i ministra Vulina i kažem da vidim ministra koji iskreno voli svoj posao i radi ga punog srca. General Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba, bio je prvi čovek našeg operativnog štaba u 243. brigadi. Nismo ga bez razloga poslali posle rata na školovanje u inostranstvo. Bio je, i sad je, među najsposobnijima.
Neki vas nazivaju žrtvom svetske geopolitke?
– Pustite i politiku i geopolitiku, ja i dalje razmišljam kao vojnik. Ako bi nešto trebalo ipak da kažem u vezi sa geopolitikom, verujem da je najpametnije da sarađujemo sa onima koji pomažu a za to ne traže ustupke, niti usluge koje zadiru u vitalne interese naroda i države, rekao je Pavković i dodao:
– Niko od nas koji smo ratovali na Kosovu nije uzeo pušku da brani neku stranku ili režim i ideologiju, nego otadžbinu. I danas kada je o vojsci reč, u armiju idu ljudi koji vole svoju zemlju i hoće da je brane. Ne plašim se za Srbiju. Uvek će biti dovoljno hrabrih ljudi da uđu u stroj.
(Novosti.rs)
