Naslovnica SPEKTAR Evropski parlament zapravo objavljuje rat Rusiji na svim frontovima – ŠTA SE...

Evropski parlament zapravo objavljuje rat Rusiji na svim frontovima – ŠTA SE USTVARI DOGAĐA?

Evropski parlament ne krije svoje agresivne planove prema Rusiji. Rezolucija koju je usvojio 16. septembra poziva Evropsku uniju „da odbaci Putinov režim na svim frontovima i pripremi teren za saradnju sa budućom demokratskom Rusijom“.

Šta je ovo ako nije objava totalnog rata? Međutim, do sada je ovo preporuka. Šta će se dalje dešavati?

Zvanično izdanje Evropskog parlamenta, European Parliament Nevs, objavljuje materijal sa sažetkom suštine i ciljeva rezolucije o Rusiji usvojene u Strazburu 16. septembra. Tekst rezolucije objavljen je istog dana na veb stranici Evropskog parlamenta.

Glavne ideje Rezolucije:

– Evropska unija mora da pravi razliku između ruske vlade i ruskog naroda.

– Evropska unija treba da intenzivira rad sa partnerskim zemljama i civilnim društvom na jačanju prodemokratskih tendencija u Rusiji.

– Ako je potrebno, Evropska unija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji koje se protive njenom organizovanju ilegalnih finansijskih tokova u Evropu i podrže aktiviste za ljudska prava.

Evropski parlament smatra da se EU mora suočiti sa aktuelnom agresivnom politikom Kremlja, istovremeno postavljajući temelje za angažman sa budućom demokratskom Rusijom.

Ocenjujući trenutno stanje odnosa između EU i Rusije, evropski poslanici primećuju da prave razliku „između ruskog naroda“ i „režim predsednika Putina“, koji nazivaju „autoritarnom kleptokratijom u stanju stagnacije, na čelu sa predsednikom- doživotno okružen krugom oligarha “.

Evropski poslanici naglašavaju da bi Rusija mogla imati demokratsku budućnost i da bi Evropska unija trebala usvojiti evropsku strategiju za demokratsku Rusiju, uključujući podsticaje i uslove za jačanje demokratskih tendencija u zemlji.

Rezolucija je usvojena sa 494 glasa za, 103 protiv i 72 uzdržana.

Radite sa partnerima koji dele iste vrednosti

Prema Evropskom parlamentu, EU bi trebalo da stvori „savez“ sa SAD i drugim istomišljenicima kako bi se suprotstavila naporima Rusije i Kine da oslabe demokratiju u svetu i destabilizuju evropski politički poredak.

Nadležnosti saveza bi trebale uključivati sankcije, protivzakonite finansijske tokove i podršku aktivistima za ljudska prava.

Podržite susedne zemlje Rusije

S obzirom na agresivnu politiku Rusije i njen uticaj na istočne susede EU, EU mora nastaviti da podržava takozvane zemlje Istočnog partnerstva poput Ukrajine ili Gruzije i promoviše evropske reforme i osnovne slobode u regionu. Ovi napori takođe treba da služe u cilju podrške Rusiji u napredovanju tamošnjih demokratskih reformi.

Smanjite energetsku zavisnost Evropske unije od Rusije i borite se protiv prljavog novca u EU

U tekstu rezolucije se navodi da bi EU trebalo da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa, nafte i drugih energetskih resursa, „barem dok je predsednik Putin na vlasti“. Evropska politika prema čistoj energiji i razvoj novih energetskih tehnologija igraće važnu geopolitičku ulogu u postizanju ovog cilja.

Evropski poslanici su takođe izrazili želju da EU ojača svoju sposobnost da identifikuje i zaustavi protok prljavog novca iz Rusije, kao i da otkrije novčana sredstva i finansijsku imovinu koje autokrate i oligarsi vezani za režim kriju u evropskim bankama.

Opasnosti od parlamentarnih izbora u Rusiji 2021

U zaključku, evropski poslanici pozivaju EU da bude spremna da ne prizna novi sastav Državne dume ako se parlamentarni izbori u septembru 2021. godine održe protivno demokratskim načelima i međunarodnom pravu.

Nakon glasanja u Evropskom parlamentu, autor izveštaja Andrius ​​Kubilius (poslanik iz poslaničke grupe desnog centra PPE) rekao je: „Rusija može postati demokratija. Naš prvi zadatak je da održimo princip „demokratije pre svega“ u odnosima sa Rusijom. EU i njene institucije moraju poći od načela da su promene moguće u ovoj zemlji.

Takođe moraju pokazati više hrabrosti i zauzeti čvrst stav prema Kremaljskom režimu kada je u pitanju zaštita ljudskih prava. Ovo je cela tačka strateške interakcije sa Rusijom. Radi se o okončanju represija unutar zemlje, vraćanju slobode stvarnog izbora ljudima i oslobađanju političkih zatvorenika. „

„Štaviše, ako se izbori za ruski parlament ove nedelje priznaju kao namešteni, EU ne bi trebalo da prizna Državnu dumu i trebalo bi da zahteva njeno uklanjanje iz učešća u međunarodnim parlamentarnim skupštinama, uključujući i Savet Evrope.

Stalni napad Kremlja na sve opozicione kandidate, slobodne medije i nevladine organizacije dovodi u pitanje legitimnost i pravičnost ovih izbora. Ruski narod treba da ima pravo na izbor i njegov izbor treba da se poštuje na isti način kao u bilo kojoj drugoj demokratskoj zemlji “, dodao je on.

Webtribune.rs