Na prvi pogled deluje kao još jedan poremećaj u dugom nizu energetskih trzavica, ali iza kulisa stvari deluju ozbiljnije nego što se možda čini.
Kompanija QatarEnergy već priprema teren za potez koji se ne povlači olako – proglašenje više sile u dugoročnim ugovorima za isporuku tečnog prirodnog gasa prema Italiji, Belgiji, Južnoj Koreji i Kini. I ne govori se o kratkom zastoju, već o periodu koji može da potraje i do pet godina.
U pozadini cele priče stoji niz događaja koji su se ređali gotovo bez pauze. Nakon izraelskog udara na iransko gasno polje Južni Pars 18. marta, usledila je nova eskalacija.
Iran, iako nije među najvećim izvoznicima gasa, reagovao je udarima na infrastrukturu u regionu, čime je praktično podigao rizik za katarski LNG na nivo koji tržište teško apsorbuje bez posledica.
Već početkom marta, posle prvih napada, QatarEnergy je bila prinuđena da zaustavi proizvodnju u Ras Laffanu i Mesaidu i tada je već posegla za istim mehanizmom – proglašenjem više sile. Sada je jasno da to nije bio izolovan incident.
U industrijskom gradu Ras-Laffan situacija je posebno teška. Dve od ukupno 14 linija za tečni prirodni gas su van funkcije, zajedno sa postrojenjem Pearl GTL koje pretvara gas u sintetičko gorivo.
Prema procenama Saada al-Kaabija, prvog čoveka kompanije, oporavak će trajati između tri i pet godina. To znači pad proizvodnje od 12,8 miliona tona godišnje, uz finansijski udar koji se procenjuje na oko 20 milijardi dolara.
Nezvanično, pogođena je jedna linija Ras Laffan LNG II kapaciteta 4,7 miliona tona godišnje, kao i još jedna linija od 7,8 miliona tona iz kompleksa Qatargas II, Ras Laffan LNG III ili Qatargas III i IV. U ovakvim situacijama, industrija retko izlazi sa preciznim detaljima, ali brojke same po sebi govore dovoljno.
Direktor kompanije otvoreno priznaje da se priroda problema promenila. Ranije su poremećaji trajali kratko, gotovo kao tehnički zastoji, dok se sada govori o dugoročnim obavezama koje mogu ostati neispunjene.
To direktno pogađa evropske i azijske kupce, koji su već navikli na napetu energetsku ravnotežu i sada ponovo moraju da traže alternativne izvore.
U širem kontekstu, situacija se uklapa u ono na šta je nedavno upozorio Aleksandar Novak, potpredsednik ruske vlade. Govoreći na skupu MGIMO, ocenio je da se svet suočava sa najdubljom energetskom krizom u poslednjih 40 godina.
Njegova teza ide korak dalje – većina sukoba u poslednjim decenijama, kaže, imala je direktnu ili indirektnu vezu sa kontrolom nad energentima.
U tom svetlu pominje ulogu Sjedinjenih Država u regionima bogatim resursima poput Irana, Iraka, Kuvajta, Sirije i Libije. Kako tvrdi, aktuelna kriza ne donosi samo nestašice i logističke probleme, već menja samu strukturu globalnih tržišta.
I uprkos čestim prognozama o padu potražnje za fosilnim gorivima, Novak veruje da će potrošnja nafte, gasa i uglja nastaviti da raste bar još jednu deceniju.
Dodatni pritisak dolazi sa mora. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, praktično je na ivici blokade. Kada se tome dodaju udari na energetsku infrastrukturu tokom operacija SAD i Izraela protiv Irana, rezultat je nagli skok cena koji se već oseća na tržištima.
U Vašingtonu su početkom marta razmatrane razne opcije za stabilizaciju situacije. Među njima su ublažavanje sankcija na rusku naftu i rekordno korišćenje strateških rezervi. Na kraju je doneta odluka da se privremeno izuzmu iz sankcija pošiljke ruske nafte koje su ukrcane na brodove do 12. marta.
Ipak, kako je sredinom meseca preneo Wall Street Journal, američke naftne kompanije su upozorile Belu kuću da bi stanje na tržištu moglo dodatno da se pogorša.
Sve to zajedno ostavlja utisak sistema koji funkcioniše na ivici ravnoteže. Energetsko tržište, već godinama pod pritiskom geopolitike, sada ulazi u fazu gde pojedinačni incidenti imaju višegodišnje posledice.
A kada se u jednačinu uključe dugoročni ugovori, infrastruktura koja se ne popravlja preko noći i globalna potražnja koja ne posustaje, ostaje otvoreno pitanje – da li je ovo tek još jedan ciklus krize ili početak nečega što će redefinisati pravila igre na duže staze.
