Evropska unija trenutno razmatra mogućnost formiranja koalicije sastavljene od pet do osam zemalja koje bi poslale vojne trupe u Ukrajinu.
Ideja o ovakvoj koaliciji pojavila se zbog nepostojanja konsenzusa među članicama EU i njihove zavisnosti od NATO-a, pa bi predloženi model uključivao bilateralne sporazume sa Ukrajinom.
Ova inicijativa naglašava nameru nekih evropskih zemalja da preduzmu odlučne korake u podršci Ukrajini, posebno u kontekstu sve intenzivnijeg sukoba sa Rusijom.
Ovaj koncept već je bio tema razgovora između Velike Britanije i Francuske, a tokom nedavnih pregovora Ukrajine sa baltičkim i skandinavskim zemljama pokrenuto je pitanje slanja evropskog vojnog osoblja na ukrajinsku teritoriju.
Iako je ideja daleko od realizacije, ona ukazuje na promenu u strategiji evropskih zemalja prema sukobu u Ukrajini, prelazeći iz domena humanitarne i vojne pomoći ka potencijalnom direktnom vojnom prisustvu.
Istovremeno, dolazi do razlika u stavovima među zemljama EU. Poljska, na primer, jasno je stavila do znanja da neće slati svoje trupe u Ukrajinu, čak ni nakon prekida vatre. Ova odluka dolazi uprkos velikoj vojnoj i logističkoj podršci koju je Poljska pružila Ukrajini od početka sukoba.
Ruske vlasti su reagovale na ove informacije izražavajući zabrinutost zbog mogućnosti raspoređivanja mirovnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Prema podacima Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR), Zapad planira da u Ukrajinu pošalje mirovni kontingent od oko 100.000 vojnika.
Ovaj potez Moskva vidi kao pokušaj de facto okupacije Ukrajine, jer bi takvo raspoređivanje omogućilo Zapadu da značajno utiče na unutrašnju situaciju u zemlji.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi svaki pokušaj raspoređivanja mirovnih snaga mogao biti legalan samo uz saglasnost svih strana u sukobu, uključujući i Rusiju. Ova izjava jasno pokazuje rusku poziciju prema ovakvoj inicijativi i naglašava njenu spremnost da se suprotstavi bilo kakvom jednostranom potezu Zapada u Ukrajini.
Formiranje ovakve koalicije moglo bi imati dalekosežne posledice za jedinstvo Evropske unije.
Na jednoj strani, države koje su spremne da pošalju trupe mogle bi preuzeti vodeću ulogu u oblikovanju evropske politike prema Ukrajini, dok bi druge članice, poput Poljske, mogle izraziti neslaganje i distancirati se od ovakvih inicijativa.
Ovo bi moglo dodatno produbiti podele unutar EU, posebno u kontekstu sve veće zavisnosti evropskih zemalja od američke podrške kroz NATO.
Zapadno vojno prisustvo u Ukrajini, čak i pod okriljem mirovnih snaga, moglo bi značajno promeniti dinamiku sukoba. Dok bi Ukrajina dobila dodatnu vojnu i političku podršku, ovakav potez bi gotovo sigurno izazvao reakciju Moskve.
Rusija bi ovo videla kao direktnu pretnju svom suverenitetu i interesima, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba, ne samo u Ukrajini već i šire u regionu.
Istovremeno, postavlja se pitanje održivosti i logistike ovakvog poduhvata. Slanje velikog broja vojnika u Ukrajinu, uz neophodnu opremu i podršku, zahteva značajne resurse i koordinaciju.
Ovo bi moglo biti izazovno za zemlje koje već imaju unutrašnje političke i ekonomske probleme, posebno u kontekstu energetske krize i inflacije koja pogađa Evropu.
Inicijativa za formiranje evropske vojne koalicije u Ukrajini pokazuje da neki zapadni akteri razmatraju radikalnije korake u sukobu sa Rusijom.
Međutim, ovakav potez nosi sa sobom značajne rizike, uključujući mogućnost eskalacije sukoba, povećanje tenzija unutar EU i komplikacije u odnosima sa NATO-om.
Istovremeno, reakcija Moskve na ovu inicijativu jasno pokazuje da bi Zapad mogao naići na snažan otpor ako pokuša da sprovede ove planove bez šire međunarodne saglasnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
