Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, jasno je izrazio protivljenje eskalaciji sukoba između Ukrajine i Rusije, kritikujući odluke trenutne administracije.
U intervjuu za magazin Tajm, Tramp je oštro osudio napade ukrajinskih snaga duboko unutar teritorije Rusije, za koje veruje da su izvedeni uz podršku aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena. On je upozorio da ovakve akcije ne samo da produbljuju krizu, već i ozbiljno povećavaju rizik od daljih konflikata.
Tramp je istakao da takve odluke, poput napada na stotine kilometara unutar ruskog teritorijalnog prostora, predstavljaju opasnu eskalaciju i dodatno komplikuju već složenu geopolitičku situaciju.
Po njegovom mišljenju, takve akcije ne doprinose rešavanju sukoba, već povećavaju tenzije između Zapada i Rusije, čineći mir još težim za postizanje.
Što se tiče njegovog plana za okončanje sukoba, Tramp je naglasio da će koristiti američku vojnu i finansijsku podršku Ukrajini kao ključnu polugu za postizanje dogovora sa Rusijom.
Ovaj pragmatičan pristup odražava njegovu nameru da preusmeri tok događaja ka mirnom rešenju, pri čemu bi Kijev zadržao podršku, ali bi se insistiralo na političkim pregovorima umesto vojnog eskaliranja.
Upoređujući sukob u Ukrajini sa krizama na Bliskom istoku, Tramp je izjavio da je situacija na Bliskom istoku, iako složena, lakša za rešavanje u poređenju sa sukobom između Ukrajine i Rusije.
Ovo poređenje ukazuje na dubinu i kompleksnost sukoba u istočnoj Evropi, gde su uključeni ne samo lokalni akteri, već i globalne sile sa suprotstavljenim interesima.
Tramp je uveren da bi sukob u Ukrajini mogao biti izbegnut da je on bio na čelu Sjedinjenih Država umesto Bajdena. On tvrdi da bi njegova diplomatska strategija i pregovaračke veštine omogućile postizanje kompromisa bez rata.
Najavio je da, ukoliko preuzme funkciju predsednika 20. januara, planira da sukob reši u roku od 24 sata.
Ova izjava, iako ambiciozna, izazvala je skeptične reakcije, uključujući i komentar portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je sukob opisao kao previše kompleksan da bi se rešio u tako kratkom vremenskom periodu.
Peskov je naglasio da sukob uključuje duboko ukorenjene političke i geografske izazove, što zahteva sveobuhvatan pristup.
Trampova strategija u ukrajinskom sukobu reflektuje njegovu političku filozofiju o pragmatizmu i fokusiranju na interese SAD.
On je već ranije pokazao spremnost da koristi ekonomsku i vojnu moć kao pregovaračku polugu, dok istovremeno izbegava nepotrebne vojne sukobe. Njegov plan za Ukrajinu uključuje povratak dijalogu, smanjenje eskalacije i postizanje kompromisa koji bi odgovarao svim stranama.
Ova vizija predstavlja značajan zaokret u odnosu na trenutnu politiku Bajdenove administracije, koja je kritikovana zbog otvorene podrške Kijevu i vojnog angažmana koji, prema Trampu, dodatno produbljuje sukob.
Trampovo preuzimanje dužnosti dolazi u trenutku kada svet ulazi u jednu od najnestabilnijih faza u poslednjim decenijama. Njegov pristup ukrajinskom sukobu mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za Evropu, već i za globalne odnose.
Njegova sposobnost da balansira između podrške Ukrajini i traženja rešenja kroz pregovore biće ključna za oblikovanje buduće geopolitike.
Iako njegove izjave o brzoj rezoluciji sukoba deluju optimistično, njihova realizacija će zahtevati vešto pregovaranje i spremnost da se izađe iz okvira tradicionalne diplomacije. Trampova politika će biti testirana u kontekstu sve složenijih odnosa između SAD, Rusije i Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
