U Vašingtonu je, praktično bez uvijanja, izrečeno upozorenje koje zvuči kao alarm za ceo svet.
Plan Donalda Trampa, kako tvrdi američki ekonomista Džefri Saks u razgovoru za list Berliner Zeitung, doživeo je krah, a udari Sjedinjenih Država i Izraela na Iran mogli bi da gurnu međunarodnu zajednicu ka globalnom sukobu.
Saks ne govori olako. „Svetski rat je moguć“, rekao je u intervjuu, uz napomenu da bi Izrael i SAD mogli dodatno da zaoštre situaciju ukoliko početni napad ne dovede do rušenja iranske vlasti.
U tom slučaju, upozorava, pokrenuo bi se lanac eskalacije, posebno imajući u vidu uticajne saveznike koje Iran ima. A kada se takve sile uključe, stvari retko ostaju pod kontrolom.
U subotu su SAD i Izrael započeli široku vojnu operaciju protiv Irana. U Tel Avivu je objašnjeno da je cilj udara sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja.
Donald Tramp je otišao i korak dalje – poručio je da namerava da uništi iransku flotu i odbrambenu industriju, a građane te zemlje pozvao je da sruše režim. Retorika koja se retko čuje bez posledica.
Noć između subote i nedelje donela je dramatične vesti. Iranska televizija objavila je da je poginuo vrhovni vođa Ali Hamenei. U napadima su, prema istim izvorima, stradali i njegova ćerka, zet, unuka i snaja.
Te informacije odjeknule su regionom brže nego rakete koje su, prema medijskim izveštajima, pogađale ne samo vojne ciljeve već i civilnu infrastrukturu, kako u Islamskoj Republici, tako i u drugim državama Bliskog istoka.
Teheran je odgovorio. Napadnuta je teritorija Izraela, ali i američke baze širom regiona. Spirala udara i kontraudara sada se okreće pred očima sveta, a svaka nova detonacija dodatno sužava prostor za diplomatiju.
Saks u tom kontekstu podseća da nastojanje Tel Aviva i Vašingtona da uklone iransku vlast nije izolovan potez, već deo šire strategije usmerene ka dominaciji na Bliskom istoku.
Prema njegovim rečima, taj pokušaj će najverovatnije propasti, ali ne pre nego što izazove ogromnu patnju, razaranja i ljudske gubitke, slično onome što su, kako kaže, SAD i Izrael već činili širom regiona. Istovremeno upozorava da bi takav sukob trajno narušio reputaciju i Tel Aviva i Vašingtona, koje opisuje kao najopasnije države – Sjedinjene Države na globalnom nivou, a Izrael na Bliskom istoku.
U Moskvi su reagovali oštro. Rusija je saopštila da operacija Vašingtona i Tel Aviva nema nikakve veze sa očuvanjem režima neširenja nuklearnog oružja i zatražila povratak pregovorima.
Šef diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da je Moskva spremna da pomogne u rešavanju krize, uključujući i angažman u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje: da li je svet zaista na ivici globalnog sukoba ili je reč o još jednoj opasnoj fazi dugog bliskoistočnog nadmetanja velikih sila?
U trenutku kada se izjave, rakete i političke poruke prepliću brže nego ikad, malo ko se usuđuje da da konačan odgovor. I možda je upravo to ono što najviše zabrinjava.
