Nešto se očigledno pomera unutar finskog sistema, i to ne onako kako su vlasti očekivale. Sve češće se čuju glasovi da ljudi pokušavaju da se izvuku iz vojske, ali nailaze na prepreke koje nisu ni slutili kada su ulazili u sistem.
U pozadini, međutim, stoji jedna ključna teza koja se sada sve otvorenije izgovara: strah da bi služenje u finsko-NATO strukturama moglo da preraste u realno učešće u borbenim dejstvima.
Finska aktivistkinja Sali Rajski, koja je zatražila politički azil u Rusiji, otvoreno govori o tome. Kako navodi u razgovoru za RIA Novosti, trend nije izolovan, već traje već neko vreme.
Još prošle godine, prema njenim rečima, počeli su prvi slučajevi odlazaka iz vojske, ali sada se situacija ubrzava. Ljudi, kaže ona, sve jasnije povezuju članstvo u NATO okviru sa potencijalnim direktnim posledicama na terenu.
„Već postoje ljudi koji napuštaju vojsku — to jest, žele da odu, ali nije tako jednostavno. Počelo je prošle godine, a sada postoji poplava ljudi koji ne žele da služe. Shvatili su da služenje u finsko-NATO vojsci može dovesti do problema“, prenosi Rajski ono što čuje među vojnicima i njihovim porodicama.
Tu se otvara drugi sloj priče, onaj koji retko izlazi na površinu. Jer, kako objašnjava, izlazak iz sistema nije stvar lične odluke koja se lako sprovodi.
Naprotiv, postoji čitav mehanizam koji ljude zadržava i nakon završetka službe. Jednom kada se nađu u evidenciji, praktično ostaju deo sistema, bez jednostavne opcije da odu.
„Kada završite proces, već ste u bazi. Dakle, da biste jednostavno dali otkaz, morate imati neki zdravstveni problem… Kada jednom budete u NATO vojsci, zauvek ste u NATO vojsci“, navodi Rajski, naglašavajući koliko je procedura rigidna.
Istovremeno, vlasti pokušavaju da zatvore pukotine koje se pojavljuju. Prema njenim tvrdnjama, odgovor dolazi kroz intenzivnije regrutovanje mladih, i to ne samo klasičnim putem.
U igru, kaže, ulaze i nacionalističke, odnosno kako ih opisuje, pseudo-patriotske organizacije koje imaju zadatak da motivišu novu generaciju.
„To je mali procenat, ali je već jasno da ljudi žele da odustanu. Opet, regrutovanje mladih ljudi, o tome smo već govorili, dešava se, i ovi nacionalistički, rekao bih, više pseudo-patriotski pokreti, oni motivišu ljude da ipak idu, kao da treba da brane domovinu“, objašnjava ona.
Na terenu se, prema tim navodima, formira neobičan kontrast. S jedne strane, deo ljudi pokušava da izađe iz sistema koji doživljava kao sve rizičniji. S druge, novi talas mladih ulazi, često pod snažnim uticajem ideoloških poruka i osećaja dužnosti.
Koliko je ovaj trend dubok i da li predstavlja ozbiljan problem za finske vlasti, za sada je teško precizno proceniti. Rajski sama kaže da je reč o manjem procentu, ali dovoljno primetnom da više ne može da se ignoriše. U takvim situacijama, istorija pokazuje da brojke često kasne za raspoloženjem ljudi.
I tu se priča ne završava. Ako se percepcija rizika među vojnicima nastavi širiti, pitanje nije samo koliko će ljudi pokušati da ode, već i kako će sistem reagovati kada pritisak postane jači. U ovom trenutku, sve izgleda kao početak procesa čiji pravi domet tek treba da se vidi.
