Ne beže svi od novih vlastodržaca u Avganistanu. Dok Zapad doživljava dane poniženje u toj zemlji, Rusi i Kinezi već su u pregovorima s talibanima, ukazuje u autorskom tekstu za DW Aleksander Gerlah.
Dok zapadne države haotično pokušavaju da izvuku iz Avganistana zaposlene u ambasadama i njihove državljane, ambasade Rusije i Kine u toj zemlji ostaju otvorene. Brzim ponovnim osvajanjem zemlje, talibani su popunili prazninu nastalu povlačenjem međunarodnih snaga.
I dok nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas nije video šta se sprema i sramotno nije preduzeo odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi lokalnom osoblju omogućio dolazak u Nemačku, Kina je bila aktivna i već je postigla dogovor s talibanima.
Po prirodi stvari, „božiji ratnici“ i diktature međusobno su bliski. Ujedinjuje ih mržnja prema slobodi i ljudskim pravima. To da se angažman za upravo te vrednosti sada, nakon dvadeset godina, završava bez ikakvog otpora, budi pobednički osećaj među autokratama u Pekingu, Moskvi i Kabulu.
Prodaja braće po veri
Ali, ništa ne dolazi ni iz čega. Još pre mesec dana kineski ministar spoljnih poslova Van Ji sastao se s delegacijom talibana, nazvavši tu terorističku grupu „važnim akterom“ u regionu.
Narodna Republika Kina nada se da će time što ostaje prisutna u Avganistanu, biti obezbeđen mir na granici sa zapadnom provincijom Sinđan – provincijom u kojoj je preko milion muslimana zatvoreno u koncentracionim logorima i podvrgnuto kineskom prevaspitvanju zbog svoje vere i islamske kulture.
Kako se čini, talibani su prodali svoju braću po veri: Kina je talibanima dala garancije da će investirati u Avganistanu, dok su talibani najavili da sa njihove teritorije Kini niko neće objaviti rat.
Božiji ratnici su pritom verovatno mislili na one borce koji se snažno zalažu za napaćene Ujgure u koncentracionim logorima. Oni svojim terorom u regionu skreću pažnju sa zločina Narodne Republike Kine, koje je Kongres SAD već označio kao genocid.
Međutim, više je nego upitno da li će se te dve radikalne grupe na kraju i same sukobiti, što bi onda moglo da naruši bezbednost na kineskoj granici. Peking je kupio vreme i može da sačeka i vidi kako će se stvari dalje razvijati.
Bogata nalazišta sirovina
Granica koja deli Narodnu Republiku Kinu i Avganistan duga je samo 76 kilometara. A nedaleko od te granice je jedan važan koridor takozvanog „Novog puta svile“ – kineskog finansijskog programa za investicije u globalnu infrastrukturu, kojim Kina nastoji da obezbedi pristup i uticaj u zemljama koje su voljne da uzmu kineske kredite. Ukoliko bi taj koridor bio ugrožen nestabilnošću u Avganistanu, to bi moglo trajno da ugrozi interese Kine u Pakistanu.
Ali Peking i u samom Avganistanu ima ekonomske interese: pored naftnih polja, za koja su kineske kompanije već obezbedile pravo na bušenje, zemlja raspolaže i retkim sirovinama koje se između ostalog koriste za proizvodnju pametnih telefona, tablet-računara i LED-ekrana. Kina još uvek nema znanje o tehnologiji čipova koje imaju susedne demokratske zemlje, Tajvan i Južna Koreja.
Procenjuje se da u Avganistanu ima retkih sirovina u vrednosti i do bilion dolara. Onaj ko do njih dođe, u budućnosti bi mogao da ima veliki uticaj na globalnu proizvodnju čipova i da kupce u SAD u Evropi stavi pod veliki pritisak.
Dani poniženja
Ovi dani su dani poniženja za slobodni svet, za njegov angažman za slobodu i ljudska prava. Oni nemilosrdno otkrivaju neuspeh politike Vašingtona i Berlina, koji sada sramno ostavljaju na cedilu ljude u Avganistanu. Ovi dani su šamar u lice za porodice onih koji su izgubili živote na Hindukušu.
S druge strane, u Pekingu i Moskvi se slavi. Gubitak Avganistana, koji je za neke podnošljiv, trajno menja geopolitičku arhitekturu između slobodnog i autokratskog sveta. Jedno je sigurno: na Hindukušu se sada brane interesi diktatora – a ne više naša sloboda.
Aleksander Gerlah je viši savetnik Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima, naučni saradnik na Internet institutu Univerziteta u Oksfordu i počasni profesor etike i teologije na Univerzitetu Leufana u Lineburgu. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije, radi na narativima identiteta, budućnosti demokratije i osnovama sekularnog društva. Nakon boravka na Tajvanu i u Hong Kongu, taj region, a naročito uspon Kine i značaj tog uspona za slobodni svet, postaju njegove glavne teme. Predavao je na Harvardu i Kembridžu. Od 2009. do 2015. godine bio je glavni urednik magazina „The European“ čiji je i osnivač.
(Dojče vele)
