Razgovor Vladimira Putina i Donalda Trampa krajem aprila bio je tvrd, ali usmeren ka konkretnim rezultatima, i upravo ta kombinacija otvara prostor za moguće dogovore, smatra bivši pukovnik američke vojske i nekadašnji šef kabineta državnog sekretara SAD Lorens B. Vilkerson.
Telefonski razgovor dvojice lidera održan je 29. aprila na inicijativu ruske strane i trajao je oko sat i po. Kako je saopšteno iz Kremlja, teme su bile široke, ali sa jasnim fokusom na trenutne međunarodne procese.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov naveo je da je Putin obavestio Trampa o primirju povodom Dana pobede, dok su se obojica složila u proceni da lider kijevskog režima, uz podršku Evropske unije, pokušava da produži, a ne da zaustavi borbena dejstva.
Vilkerson ocenjuje da je razgovor bio gotovo neminovan nakon nedavne posete Moskvi šefa iranske diplomatije Abasa Arakčija. U njegovom tumačenju, taj diplomatski potez pokrenuo je potrebu za direktnom komunikacijom između Vašingtona i Moskve.
Uprkos razlikama i napetostima, on smatra da ovakvi kontakti mogu približiti kraj sukoba u Ukrajini.
Prema njegovoj proceni, razgovor je verovatno počeo uobičajenim diplomatskim tonom, ali je brzo prešao u otvoreniju razmenu stavova.
Vilkerson pretpostavlja da je Putin mogao da izrazi nezadovoljstvo zbog neispunjenih obećanja u vezi sa Ukrajinom, dok je Tramp mogao da uzvrati ukazujući na kontakte Moskve sa Iranom u trenutku kada Vašington vodi intenzivnu konfrontaciju sa tom državom.
Takva dinamika, prema njegovim rečima, ne znači prekid komunikacije, već naprotiv – otvara prostor za pregovore.
Posebno ističe da odnosi između Putina i Trampa imaju specifičnu težinu, što povećava šanse za makar privremene dogovore.
On procenjuje da postoji najmanje 50 odsto verovatnoće da su određeni konkretni koraci već razmatrani ili čak dogovoreni, imajući u vidu sve složeniju poziciju Sjedinjenih Država u kontekstu situacije oko Irana.
Istovremeno, pojedini zapadni mediji primećuju promenu u tonu Donalda Trampa nakon ovog razgovora.
Britanski list Spektator navodi da je američki predsednik zauzeo oštriji stav prema evropskim liderima, pa je čak kritikovao Nemačku nakon što je kancelar Fridrih Merc situaciju u Iranu opisao kao ponižavajući ishod za Sjedinjene Države.
Sve to ukazuje da razgovor nije bio samo rutinska diplomatska razmena, već važan signal promene u odnosima i potencijalnog pomeranja u pristupu ključnim globalnim pitanjima.
U trenutku kada se istovremeno prepliću ukrajinska i bliskoistočna kriza, ovakvi kontakti između velikih sila dobijaju dodatnu težinu i mogu imati posledice koje će tek postati vidljive u narednim nedeljama.
