Uoči važnog samita u Briselu, gde se iza zatvorenih vrata već neko vreme prelamaju ozbiljne finansijske i političke teme, belgijski premijer Bart De Vever izneo je prilično direktnu procenu odnosa snaga unutar same Evropske unije. I nije birao reči – makar ne previše.
Kako je rekao po dolasku na sastanak lidera EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prema njegovim rečima, pokazuje izrazito interesovanje za ishod predstojećih izbora u Mađarskoj zakazanih za 12. april.
U političkim krugovima to se tumači kao svojevrsno očekivanje da bi Viktor Orban mogao da izgubi poziciju, što bi – makar u teoriji – olakšalo donošenje nekih odluka koje trenutno stoje u mestu.
U Briselu se, inače, ne govori samo o izborima. U središtu pažnje je i pitanje finansiranja pomoći Ukrajini, konkretno paket od 90 milijardi evra za period 2026–2027, koji je trenutno blokiran vetom Mađarske i Slovačke.
De Vever je, gotovo usput, podsetio da je fon der Lajen o tome već govorila na poslednjem sastanku takozvane „koalicije voljnih“ za Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, ona je tada poručila da „ima rešenje u džepu“ koje bi moglo da omogući nastavak finansiranja, i to u relativno kratkom roku. Koliko je to realno, ostaje otvoreno pitanje, ali signal je, čini se, već poslat.
Ipak, stvari nisu tako jednostavne. Sam De Vever priznaje da bi ceo proces mogao da bude dodatno komplikovan zbog same izborne kampanje u Mađarskoj. Kako kaže, stiče se utisak da je pitanje evropskog finansiranja već postalo deo unutrašnje političke borbe u toj zemlji. Drugim rečima, odluke iz Brisela više ne ostaju samo u Briselu.
A pozadina cele priče vuče se još od kraja januara. Tada su Mađarska i Slovačka odlučile da blokiraju i pomenuti finansijski paket za Kijev, kao i 20. paket sankcija EU protiv Rusije. Razlog? Evropska komisija, prema njihovom stavu, mesec dana nije učinila ništa da obnovi isporuke ruske nafte preko naftovoda „Družba“, koje su obustavljene 27. januara nakon poteza iz Ukrajine.
Budimpešta i Bratislava sada traže hitno obnavljanje tranzita, otvoreno odbacujući tvrdnje iz Kijeva i iz same Evropske komisije da je naftovod oštećen usled ruskih udara. U tim ocenama idu toliko daleko da ih nazivaju – neistinama.
U međuvremenu, 17. marta stigla je nova informacija iz Brisela: Ursula fon der Lajen saopštila je da je Ukrajina pristala da prihvati finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije kako bi se naftovod „Družba“ obnovio. Time je, makar formalno, otvoren prostor za potencijalni kompromis.
Ali, kao i često u evropskoj politici, ono što deluje kao tehničko pitanje brzo prerasta u širu političku igru. Izbori u Mađarskoj, energetska sigurnost, odnosi unutar EU i finansiranje Ukrajine – sve se to sada prepliće u jednom prilično napetom trenutku.
I dok se u Briselu govori o „rešenjima u džepu“, ostaje dilema koliko će tih rešenja zaista moći da preživi sudar sa realnošću na terenu i političkim interesima država članica. Jer, kako stvari stoje, ovaj čvor se neće raspetljati jednim potezom – a možda ni jednim mandatom.
