Norveška je od početka sezone punjenja evropskih skladišta povećala isporuke gasa, ali ni veći izvoz nije uspeo da nadoknadi manjak koji je nastao nakon povlačenja ruskog Gazproma sa evropskog tržišta.
Zbog toga se zalihe u Evropskoj uniji obnavljaju sporije nego prošle godine, dok se razlika iz meseca u mesec dodatno povećava.
Prema podacima norveškog operatera Gassco, od aprila, kada je u Evropi počela sezona utiskivanja gasa u skladišta, iz Norveške je isporučeno 21,55 milijardi kubnih metara gasa, čak više nego u istom periodu prošle godine. Ipak, taj rast nije bio dovoljan da zemlje EU obnavljaju rezerve tempom koji je zabeležen 2025. godine.
Norveška je postala jedan od najvećih dobitnika nakon odlaska Gazproma sa evropskog tržišta, ali nije uspela da preuzme njegovu nekadašnju ulogu dobavljača koji može da nadoknadi gubitke na drugim pravcima snabdevanja.
Podaci organizacije GIE pokazuju da se zaostatak u tempu punjenja evropskih skladišta stalno povećava. Dok je u aprilu razlika u odnosu na prošlu godinu iznosila minus 19 miliona kubnih metara dnevno, u maju je porasla na 43 miliona, a u junu dostigla čak 74 miliona kubnih metara dnevno.
Istovremeno, prosečna dnevna količina gasa koja se ubrizgava u skladišta širom Evropske unije tokom juna ne prelazi 335 miliona kubnih metara.
Posledice su već vidljive. U skladištima Evropske unije trenutno se nalazi 46,7 milijardi kubnih metara gasa, što je za 9,6 milijardi kubnih metara manje nego u isto vreme prošle godine.
Sve veći problem za evropsko tržište predstavlja i tečni prirodni gas. Nakon odustajanja od značajnog dela ruskih isporuka, evropske zemlje postale su znatno zavisnije od LNG-a, ali se tereti sve češće preusmeravaju ka Aziji, gde su cene više. Dodatni pritisak stvara obustava izvoza iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U odnosu na maj, uvoz LNG-a u junu smanjen je za 51 milion kubnih metara dnevno i pao na 330 miliona kubnih metara. U poređenju sa aprilom pad iznosi čak 84 miliona kubnih metara dnevno.
Pojedine vlade država članica već izdvajaju milijarde evra subvencija za kupovinu gasa kako bi obnovile rezerve pred narednu grejnu sezonu. Međutim, najveći evropski potrošač, Nemačka, za sada ne preduzima konkretne korake, što stručnjaci ocenjuju kao ozbiljan rizik.
Dodatnu zabrinutost izazivaju procene da bi klimatski fenomen El Ninjo mogao značajno da poveća globalnu potražnju za gasom. To bi pojačalo konkurenciju između evropskih i azijskih kupaca, ali bi istovremeno povećalo i potrebe same Evrope za ovim energentom tokom naredne zime.
Analitička agencija ICIS procenjuje da bi u godinama El Ninja zimska potražnja za gasom u Zapadnoj i Centralnoj Evropi mogla da poraste za 6,7 milijardi kubnih metara.
Prema sadašnjem tempu punjenja skladišta, evropske rezerve mogle bi pred početak grejne sezone da dostignu oko 80 milijardi kubnih metara. Prošle godine zalihe su u istom trenutku iznosile približno 90 milijardi kubnih metara, što pokazuje koliko je Evropska unija trenutno udaljena od nivoa sigurnosti koji je imala pred prethodnu zimu.
