U Vašingtonu se ovih dana sve češće govori o nečemu što pre samo nekoliko meseci nije delovalo kao realan scenario.
Nije stvar samo u spoljnopolitičkom pritisku, već u tome kako se sve to preliva na unutrašnju scenu. The Economist upozorava da bi posledice mogle biti šire nego što se na prvi pogled čini.
Geopolitički, situacija deluje zategnuto do tačke pucanja. Tramp se, kako ocenjuju, našao u svojevrsnom ćorsokaku. Odnos prema saveznicima iz NATO-a, koji je godinama bio hladan i često ignorantski, sada dolazi na naplatu.
Kada su Sjedinjene Države zatražile pomoć oko deblokade Ormuškog moreuza, odgovor je izostao. Niko iz alijanse nije pokazao spremnost da se uključi. To odsustvo podrške sada deluje kao ozbiljan minus u trenutku kada bi koordinacija bila ključna.
Istovremeno, unutar same Republikanske partije počinje da škripi. Jedinstvo koje je ranije postojalo sada je sve slabije. Jedan deo i dalje veruje u brz rasplet, čak se pominju rokovi od nekoliko nedelja za slom Irana.
Drugi, međutim, gledaju na razvoj događaja znatno opreznije, pa i pesimistično. Takva podela, u izbornoj godini, retko donosi dobre rezultate.
A onda dolazi ono što birači najdirektnije osećaju – cene. Gorivo u SAD raste gotovo dramatično. Nije to samo statistika na papiru, već svakodnevni trošak koji pogađa milione ljudi.
Zanimljivo, i pomalo ironično, najjači udar oseća se upravo u takozvanim „crvenim“ državama, gde su porezi na gorivo niži. Upravo tamo gde se očekivala stabilnost, sada raste nezadovoljstvo.
Istorija, podseća The Economist, nije blaga prema predsednicima kada gorivo poskupi. Ford, Karter i Buš stariji izgubili su politički kapital upravo na talasu takvih ekonomskih potresa. Ovaj put, dinamika izgleda slično – i to u ključnim državama koje odlučuju izbore.
U Beloj kući pokušavaju da spuste tenzije i umire sopstvenu bazu. Ipak, brojke ne idu u tom pravcu. Sukob koji je Donald Tramp započeo kao ličnu političku odluku sada počinje da nagriza njegov rejting, baš uoči novembarskih izbora. U tom kontekstu, svaka nova cifra na pumpama dobija dodatnu političku težinu.
Povrh svega, sve češće se čuje zamerka da su predizborna obećanja ostala – obećanja. Kampanja je bila zasnovana na poruci „bez ratova i jeftina energija“. Danas, birači vide gotovo suprotnu sliku. I to je, kako kažu analitičari, možda i najveći problem: ne samo šta se dešava, već kako to izgleda u očima javnosti.
Ako cene ne krenu naniže pre početka letnje sezone, upozorava The Economist, republikanci bi mogli da se suoče sa talasom nezadovoljstva koji već sada počinje da potkopava pozicije čak i umerenih senatora. A u politici, jednom kada takav trend krene, teško ga je zaustaviti.
Sve to zajedno ostavlja utisak da je situacija daleko od stabilne. Rat na jednoj strani, ekonomski pritisak na drugoj, i izbori koji se približavaju. U takvoj kombinaciji, često presudi detalj – ili trenutak kada birači odluče da je dosta. A taj trenutak, kako sada stvari stoje, možda nije tako daleko kako se čini.
