VREME OBRAČUNA: Moćne figure oko Bajdena udaraju na klan Bila i Hilari Klinton

U Sjedinjenim Državama ponovo govore o takozvanom „ruskom dosijeu“. Pre godinu dana to je bilo toliko toksično za zapadne mejnstrim medije i liberalnu političku elitu da su se njime bavile samo opozicione desničarske publikacije i nekoliko istraživačkih novinara.

Sve promenilo. Sve češće liberalni mediji, upravo oni koji su svojevremeno Amerikance zatrpavali „vestima“ o „ruskim hakerima“, sada pišu o kršenjima, prevarama i nezakonitim radnjama počinjenim tokom istrage „ruskog mešanja u američku demokratiju“.

Čak je i The Washington Post počeo da opovrgava tvrdnje iz svojih članaka objavljivanih 2017. i 2019. o izvorima „antitrampovskih materijala“.

Neke je korigovao, a neke uklonio iz arhive, što su potvrdili izvršni urednik lista Seli Bazi i medijski reporter Pol Feri. Morali su da priznaju da su njihovi takozvani „izvori“ i „podizvori“ bili direktno povezani sa Demokratskom partijom ili FBI.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Okud sad odjednom ovakvo prosvetljenje?

Da je slučaj ozloglašenog „ruskog mešanja“ u američke predsedničke izbore 2016. godine potpuno izmišljen zajedničkim naporima funkcionera Demokratske stranke i visokih funkcionera Ministarstva pravde i FBI – postalo je jasno već 2018. godine.

„Ruski dosije“ o Trampu, koji je sastavila firma kojom je rukovodio bivši britanski špijun Kristofer Stil, pokazao se ne samo neproverenim, već i lažnim. Predizborni štab Demokratske partije naredio je da bude takav.

Sve navodne veze ljudi iz Trampovog okruženja sa „ruskim operativcima” pokazale su se kao fiktivne.

Ali, sam slučaj „ruskog mešanja“ nije počeo time, već tvrdnjama o navodnom hakovanju servera predizbornog štaba Hilari Klinton 2016. godine. Tako se Vikiliks domogao prepiske celog Demokratskog nacionalnog komiteta.

Odmah je bila lansirana verzija sa „ruskim tragom“.

Mediji su objavljivali da je svih 17 američkih obaveštajnih službi, koje pripadaju takozvanoj obaveštajnoj zajednici SAD, potvrdilo tu verziju. Sve vreme se ponavljala fraza o „digitalnim otiscima prstiju“, što je ukazivalo na „hakere povezane sa GRU (ruskom vojnom obaveštajnom službom)“.

Međutim, već 2017. godine, na zatvorenim saslušanjima u Kongresu o „ruskom slučaju“, američki poslanici su saznali da među specijalnim službama ne postoji konsenzus o „digitalnim otiscima prstiju“. Štaviše, da server iz izbornog štaba Klintonove dugo nije bio predat nadležnim organima (pre svega FBI). Da njegov „softver“ i „hardver“ izučila samo privatna kompanija Crowd Strike.

NJen zaključak da „nije prošlo bez Rusa“ bio je osnova svih saopštenja za javnost tog vremena.

A u stvari, stručnjaci Crowd Strike nisu pronašli nikakve tragove hakovanja.

Na saslušanju, direktor te kompanije Šon Henri je, na direktno pitanje jednog kongresmena o dokazima o „ruskoj digitalnoj pljački“, odgovorio:

„Nismo imali konkretne dokaze da su podaci ukradeni iz Demokratskog nacionalnog komiteta. Samo smo primetili da postoje indikacije eksfiltracije podataka“.

Začuđeni kongresmen je zatražio pojašnjenje. Na to je Henri izgovorio: „Nismo pronašli digitalne tragove… Možemo samo da nagađamo kako su Rusi ukrali podatke ne ostavivši nikakve tragove“.

Tokom 2018. i 2019. su svi dokazi o jednoj od najvećih političkih podvala poslednjih decenija procurili u američke medije, ali uglavnom u opozicione, a mejnstrim mediji su ih gurali u stranu, nazivajući ih naizmenično ili „teorijom zavere“ ili „delom ruske kampanje dezinformisanja“.

Tadašnji državni tužilac Vilijam Bar je 2019. godine imenovao bivšeg saveznog tužioca – veterana DŽona Durama – da istraži okolnosti pod kojima je pokrenut „ruski slučaj“.

Duram je 2020. godine unapređen u status specijalnog tužioca da bi ga bilo mnogo teže otpustiti.

Ipak izgleda pomalo čudno to što je Duram ostavljen na funkciji i što nakon Bajdenovog stupanja na funkciju nije lišen budžeta.

Istovremeno su bili nastavljeni razgovori kako su se „Rusi” mešali, kako se i dalje mešaju i kako će se, nesumnjivo, i dalje mešati u izbore u demokratskim zemljama (posebno u SAD).

Specijalni tužilac Duram je nastavio sa radom: sazivao je Veliku porotu, prikupljao dokaze i čak podnosio optužbe protiv onih koji su izmislili „rusko mešanje“, ali je samo „mešanje“ ostalo potpuno „legitiman“ politički argument.

Istina, Tramp je ređe nazivan „agentom Kremlja“, ali je Demokratska stranka i dalje figurirala kao žrtva.

Sve se znatno izmenilo nedavno – sredinom septembra 2021, kada je Duram podigao optužnicu protiv advokata i specijaliste za sajber bezbednost u izbornom štabu Klintonove Majkla Sasmena. On je bio jedan od onih partijskih funkcionera Demokratske partije koji su Federalnom istražnom birou podastrli „dokaze” o „ruskoj vezi”.

Sasmen je u razgovoru sa generalnim savetnikom FBI DŽejmsom Bejkerom u septembru 2016, rekao da pouzdano zna za veze između Trampove firme i ruske Alfa banke.

Tu vezu je izmislila konsultantska kompanija Fusion GPS, koja je radila za štab Klintonove 2016. godine.

Kako pokazuju nedavno objavljeni dokumenti, agenti FBI su brzo razotkrili falsifikat, ali su rukovodstva Ministarstva pravde i FBI, lojalna demokratama, sakrila rezultate rada istražitelja, gurnuvši ih pod tepih.

Istovremeno, Duramova grupa je počela da se približava sastavljačima Stilovog dosijea.

Bivši obaveštajac NJenog Veličanstva još nije ozbiljno saslušan. Štaviše, ljudi u Londonu koji su napisali konačnu verziju dosijea ostaju van domašaja i Durama i kongresmena. Napomenimo usput da je među tim ljudima bio i službenik Kristofera Stila – Sergej Skripalj.

Ali, američki učesnici „banketa” su polako izvedeni na čistinu. Optužnica je već podignuta i protiv Igora Dančenka, koji živi u državi Virdžinija. Kako često biva u Sjedinjenim Državama, optužba je formalizovana – laganje agentima FBI.

U toku istrage konačno je otkrivena šema stvaranja raznih komponenti „ruskog slučaja“.

Sve je izmišljeno u Vašingtonu, zatim predato izvođačima i podizvođačima radi verodostojnosti, a kasnije šireno kroz vernu „partijsku štampu“.

Dančenko je, kako sada veruju istražitelji, bio autor dela dosijea koji govori o Trampovim orgijama u jednom moskovskom hotelu i o tome da je „Putinov KGB” snimio ovu orgiju, zahvaljujući kojoj je Donalda „zavrbovao Putin”.

Dančenko je rođen na teritoriji Ukrajinske SSR, studirao je u Rusiji (tvrdi se da je imao rusko državljanstvo), a živeo je i radio uglavnom u Sjedinjenim Državama.

Najduže je radio u proklintonovskom Institutu Brukings. A nije bio baš najprijateljskijim odnosima sa zakonom.

Sud je čak naložio da prođe rehabilitaciju zbog „zavisnosti od alkohola i psihoaktivnih supstanci“.

Svi njegovi problemi su počeli u Brukingsu.

Tužilac Rod Rozenštajn, koji je 2016. godine kao zamenik državnog tužioca SAD, potpisao jedan od naloga za prisluškivanje Trampovog štaba na osnovu Stilovog dosijea – protiv Dančenka je 2013-te otvorio federalnu istragu.

Jedan od mentora Igora Dančenka bila je Fiona Hil, viši saradnik na Institutu Brukings. Ona je 2019. godine bila svedok tužilaštva u slučaju opoziva Donalda Trampa.

Sve ovo bi američki mejnstrim mediji pre samo šest meseci gurnuli pod tepih. Sada se udubljuju u celu ovu priču i usput se stidljivo kaju zbog netačnog izlaganja materijala pre četiri godine.

Šta se desilo?

Došlo je do zaoštravanja međufrakcijske borbe u Bajdenskoj administraciji. Sva „šokantna otkrića” u vezi sa izmišljenim „ruskim slučajem” prete uglavnom jednom klanu u Beloj kući – klanu Klinton.

Brukings, Fusion GPS, Crowd Strike, Kristofer Stil, Dančenko, Hil, Rosenstein, itd. sve je to povezano sa Klintonovima.

A sam „ruski slučaj“ je kreacija Klintonovih.

Dakle, sva trenutna pompa je udarac po tom moćnom američkom klanu.

U Bajdenovoj administraciji taj klan predstavlja nekoliko uticajnih funkcionera. Na čelu „tima“ je predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven.

Naravno, kao jedan od šefova Hilarinog štaba 2016. godine, bio je direktno uključen u promociju „ruskog dosijea“.

U optužnici protiv Majkla Sasmena navodi se izvesni „spoljnopolitički savetnik“. Prema izvorima iz nekoliko publikacija, ova neimenovana osoba je Salivan. Tako da ga pre svega pogađa nova rasprava o „Trampovim ruskim vezama“.

Nedavno je Salivan uspeo da ostvari značajne aparatne uspehe. Udaljio je svog glavnog neprijatelja – državnog sekretara Entonija Blinkena – od upravljanja mnogim oblastima spoljne politike.

Salivan je sa svojim ruskim kolegom Nikolajem Patruševom pripremio razgovore Putina i Bajdena u Ženevi, a i virtuelni samit Bajdena i Si Đinpinga.

Ako Salivan posrne, i ostali klanovi administracije – Velika cifra, Obamina stara garda i drugi – biće mu za petama.

Lično Bajdenovo neprijateljstvo prema Klintonovima, posebno prema Hilari, može ići na ruku neprijateljima savetnika za nacionalnu bezbednost.

Sve što se dešava nesumnjivo slabi Vašington, ali, nažalost, ne čini njegovu politiku manje opasnom.

Čak suprotno. Imajući praktično nerešive ekonomske i socijalne probleme kod kuće, suprotstavljene grupe administracije će delovati uglavnom rema spolja. Štaviše, oštro, bez ozbiljnog planiranja i procene rizika.

Naravno, ako Salivan bude oboren, glavni vašingtonski jastreb, Toni Blinken, postaće jači, barem privremeno.

Činjenica da on, kako izgleda, da počinje da gubi dodir sa stvarnošću – uopšte ne čini njegove bolesne planove neizvodljivim.

Bajden imao razloga da pokaže da je vlast u njegovim rukama. Recimo, da ukloni Blinkena. Ali, Bajden lično ima malo stvarne moći, blago rečeno.

Zato je razumljivo zašto Vladimir Putin lično pregovara sa svim visokim američkim zvaničnicima sa kojima dolazi u kontakt – i sa DŽonom Kerijem i sa Vilijamom Bernsom.

U Moskvi su saslušali čak i Viktoriju Nuland. Jer, ne može se unapred reći ko će u Vašingtonu sutra donositi spoljnopolitičke odluke.

Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE