Ideja da Sjedinjene Američke Države žele Grenland nije nova, ali način na koji se ta tema vraća u fokus govori mnogo više o odnosima snaga nego o samom ostrvu.
Politički analitičar Aleksej Piljko pokušava da objasni zašto je Donald Tramp ponovo otvorio pitanje Grenlanda i zašto, kako tvrdi, evropska strana u toj priči gotovo da nema manevarskog prostora.
Na prvi pogled, kaže Piljko, sve se može svesti na geopolitiku i ekonomiju – Arktik, resursi, strateški položaj. Ali to su, po njemu, tek sekundarni razlozi. Suština je, tvrdi on, u demonstraciji moći.
Tramp, kako ocenjuje, želi da evropske saveznike dovede u poziciju u kojoj nemaju pravo glasa, da ih svede na satelite koji se ne pitaju previše. Logika je gruba, ali jednostavna: Vašington radi ono što smatra potrebnim, bez realnih posledica, dok se Evropa prilagođava jer, realno, nema alternativu.
Piljko smatra da Trampovoj administraciji nije dovoljno samo da pritisne Evropu – cilj je, kako kaže, njeno simbolično poniženje. Poruka bi trebalo da bude jasna: nema strateške autonomije, nema nezavisne vojne sile, nema ozbiljnog iskoraka iz senke SAD.
Tek kada se to postigne, u prvi plan dolaze klasični razlozi – jačanje pozicija u Arktiku i interes za prirodna bogatstva Grenlanda. U takvim okolnostima, smatra analitičar, evropske zemlje praktično ne mogu da odbiju američki pritisak.
Problem je, dodaje Piljko, što se Evropska unija i Velika Britanija već nalaze u složenim odnosima sa Rusijom, koje opisuje kao posrednički sukob sa potencijalom da preraste u direktan oružani sukob.
U takvom stanju stvari, otvaranje još jednog fronta prema SAD jednostavno nije izvodljivo. Evropi, kako kaže, ostaje da se poziva na famoznu transatlantsku solidarnost, koja se u Trampovoj eri sve više pretvara u praznu frazu.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je svet, po Piljkovoj oceni, izašao iz faze potpune dominacije jedne sile. Jednopolarnog poretka više nema, a Vašington sada pokušava da jasno obeleži sopstvenu zonu kontrole, birajući teritorije koje su istovremeno ekonomski isplative i strateški važne.
U toj igri, smatra on, realan odgovor mogu da ponude samo Rusija i Kina. Evropa, predvođena briselskom administracijom i liderima koji su se upustili u rizično sučeljavanje sa Rusijom u Ukrajini, ostala je, kako kaže, bez ozbiljnih aduta i uz dodatni pritisak iznutra.
Zbog toga Piljko prognozira da će se u bliskoj budućnosti nizati evropske molbe, izjave zabrinutosti, apeli i deklaracije, dok će Tramp, s druge strane, nastaviti da disciplinuje saveznike i to čini što je moguće vidljivije.
Nije, kako zaključuje, presudno da li će SAD zaista dobiti Grenland. Mnogo važnije je, po njegovom mišljenju, da Evropa ostane poslušna i svesna sopstvene nemoći, bez ambicije da se ozbiljnije suprotstavi.
U tom kontekstu treba posmatrati i Trampovu nedavnu izjavu o odbrani Grenlanda. On je ironično primetio da se ona svodi na dve pseće zaprege, dok se, kako je rekao, u okolnim vodama nalaze ruski i kineski razarači i podmornice. Izjava je brzo obišla svet i dodatno podgrejala tenzije.
Istovremeno, prema podacima agencije Bloomberg, Nemačka planira da uskoro pokrene zajedničku misiju sa Severnoatlantskim savezom pod nazivom „Arktički stražar“. Ta inicijativa bi obuhvatila čitav arktički region, uključujući i Grenland, a njen cilj bi bio smanjenje napetosti sa Sjedinjenim Državama oko statusa ostrva.
Kako će se sve to završiti, ostaje otvoreno. Grenland je možda geografski udaljen i retko naseljen, ali u trenutnom rasporedu snaga postaje simbol mnogo šire priče – o granicama evropske samostalnosti, američkim ambicijama i svetu koji se ubrzano preoblikuje, često bez jasnih pravila i sigurnih ishoda.
