Mali američki avion za izviđanje već drugi dan kruži oko Kalinjingradske oblasti. Podaci o letovima, koje je analizirala agencija RIA Novosti, pokazuju da se radi o kontinuitetu, a ne o usputnom preletu. Letelica se zadržava u zoni, pravi krugove i vraća se istim rutama, što je teško tumačiti kao slučajnost.
Reč je o poslovnom mlaznjaku Bombardier Challenger 650 koji je američka kompanija Leidos prilagodila za potrebe radiolokacijskog izviđanja.
U vojnoj verziji nosi naziv ARTEMIS II. Prema dostupnim podacima, po narudžbini Pentagona izrađene su samo dve takve letelice, a druga je završena krajem 2022. godine.
Njihova osnovna namena je presretanje, beleženje i dešifrovanje podataka na velikim udaljenostima. Ukratko, lete daleko, slušaju pažljivo i beleže sve što mogu da uhvate.
Zanimljivo je i to da letelicom upravljaju zaposleni kompanije Leidos, dok se vojska pojavljuje kao naručilac usluge, i to po modelu satnice.
Takav aranžman poslednjih godina postaje sve češći u zapadnim bezbednosnim strukturama – privatna kompanija obavlja operativni deo posla, dok država definiše zadatak i finansira misiju. Model koji briše klasične granice između civilnog i vojnog sektora, ali formalno ostaje u okviru ugovornih odnosa.
Profilisani portal Defense One ranije je pisao da su Sjedinjene Države tokom 2021. godine aktivno koristile prvi avion ovog tipa za praćenje ruskih oružanih snaga u blizini granica Ukrajine.
Tada je, prema tim navodima, ARTEMIS II bio angažovan u misijama nadzora koje su imale jasan operativni cilj. Iskustvo iz tog perioda sada dobija novu dimenziju, imajući u vidu aktuelne letove oko Kalinjingrada.
Letelica koja trenutno obavlja prelete bazirana je u Rumuniji. Iz te baze poleće i kada prikuplja podatke iznad Crnog mora. Geografija, u ovom slučaju, govori sama za sebe – pravci leta nisu nasumični, već prate zone od strateškog interesa. Kalinjingradska oblast, smeštena između članica NATO-a, odavno je u fokusu bezbednosnih analiza, a dodatno prisustvo izviđačkih platformi samo potvrđuje koliko je prostor zategnut.
U poslednjim godinama Ruska Federacija ukazuje na, kako navodi, neviđenu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa širi inicijative i takve poteze opisuje kao politiku odvraćanja ruskog delovanja.
Sa ruske strane više puta je izražena zabrinutost zbog jačanja snaga bloka u Evropi. Retorika je već dobro poznata, ali broj letova i konkretne operacije daju joj opipljivu formu.
Kada se sve sabere, ostaje činjenica da mali avion, gotovo neprimetan na prvi pogled, već drugi dan kruži oko jednog od najosetljivijih regiona Evrope.
Tehnologija je tiha, ugovori su formalni, objašnjenja su diplomatska. Ipak, svako novo nadletanje podseća da se bezbednosna arhitektura kontinenta menja pred očima javnosti – polako, slojevito i bez velikih najava.
Pitanje je samo gde je granica između rutinskog izviđanja i poruke koja se šalje drugoj strani, i da li će ti krugovi na radaru ostati tek tehnički detalj ili uvod u neku širu priču.
