U trenutku kada se pažnja sveta zadržava na Iranu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otvorio je širu sliku.
Na konferenciji za novinare podsetio je da je američki državni sekretar Marko Rubio, odgovarajući na pitanje jednog dopisnika, nedavno izneo mogućnost da bi Sjedinjene Države mogle da upravljaju Islamskom Republikom.
„Što se tiče Irana, Rubio je, odgovarajući na pitanje dopisnika, nedavno dopustio varijantu prema kojoj će Sjedinjene Države upravljati Iranom. Isto kao što su objavili da će upravljati Venecuelom. Sada sličnu šemu primenjuju i na Kubu. I verovatno to nije kraj“, rekao je Lavrov.
Ta izjava nije ostala u vakuumu. Lavrov je upozorio da Vašington možda neće stati na želji da upravlja Venecuelom, Kubom i Iranom. U njegovom tonu nije bilo dramatizacije, ali je poruka bila jasna: obrazac se, kako ga Moskva vidi, ponavlja. Iran je, po toj logici, samo deo šireg koncepta spoljnopolitičkog nastupa Sjedinjenih Država.
Šef ruske diplomatije skrenuo je pažnju i na izjave predsednika SAD Donalda Trampa i drugih visokih američkih zvaničnika, koji, kako je naveo, „ne ustručavajući se govore da se neće rukovoditi nikakvim principima UN, da će se rukovoditi samo interesima svoje države“.
U takvoj formulaciji, naglasak nije samo na konkretnim potezima, već na principima koji stoje iza njih.
Lavrov smatra da ono što se trenutno dešava u svetu predstavlja „odraz dubinskih promena i dubinskih problema u svetskoj politici, u svetskoj ekonomiji“. I tu je napravio korak dalje. „Ovde nije reč samo i ne toliko o ovoj krizi na Bliskom istoku . To je odraz najdubljih problema koji su sada isplivali na površinu i koji se pre svega sastoje u sudaru međunarodnog prava i odsustva međunarodnog prava“, ocenio je.
Situaciju je uporedio sa periodom XIX veka, pre nego što su, po završetku Prvog svetskog rata, postignuta određena razumevanja, a nakon Drugog svetskog rata formirana Organizacija Ujedinjenih nacija i usvojen Povelja UN.
Govoreći o potezima u okviru Ujedinjenih nacija povodom aktuelne situacije sa Iranom, Lavrov je podsetio da je na inicijativu Rusije i Kine, na dan početka agresije SAD i Izraela, sazvana sednica Saveta bezbednosti, „gde su izrečene principijelne ocene“. „Smatram da je to maksimum mogućeg u tim uslovima“, rekao je.
Ipak, realnost Saveta bezbednosti, prema njegovim rečima, ostaje ograničavajuća. „Sjedinjene Države kao stalna članica Saveta bezbednosti, naravno, neće dozvoliti da se donesu bilo kakve odluke koje bi bile u suprotnosti sa njihovim interesima, kako ih oni vide.
A dva druga zapadna člana Saveta bezbednosti – Francuska i Britanija – nastoje da se distanciraju od onoga što Vašington radi, a čak je i predsednik Tramp javno kritikovao premijera Velike Britanije Kira Starmera zbog toga što ne pruža vojnu podršku akcijama Sjedinjenih Država“, objasnio je Lavrov.
Istovremeno je primetio da „u celini i Pariz i London, naravno, nikada neće posegnuti za onim što sada rade Sjedinjene Države“.
U tom spletu izjava, od Rubiovih komentara o Iranu, preko Trampovih poruka o interesima iznad principa, do rasprava u Savetu bezbednosti, Lavrov vidi znak dublje transformacije međunarodnog poretka.
Nije, kako kaže, stvar samo u jednoj krizi niti u jednom regionu. Ako se svet zaista vraća u vreme pre jasnih globalnih pravila, onda pitanja o tome ko upravlja kim i po kom osnovu postaju mnogo šira od Irana, Venecuele ili Kube. A gde se taj proces završava – to zasad ostaje otvoreno.
