Postaje sve jasnije da NATO iz godine u godinu povećava vojnu aktivnost u blizini ruskih granica, a najnovije vežbe na Baltiku samo su deo mnogo šire slike.
U Baltičkom moru počele su vojne vežbe BALTOPS, jedne od najstarijih i najpoznatijih pomorskih manevara koje organizuje NATO. Iako Alijansa ove godine govori o „smanjenom formatu“, obim aktivnosti i dalje ostaje značajan, a fokus je ponovo usmeren ka prostoru u neposrednoj blizini Kalinjingradske oblasti.
Ovogodišnji BALTOPS trajaće do 20. juna i okuplja oko 20 ratnih brodova i približno šest hiljada vojnika iz 16 država NATO-a. Za poređenje, prošle godine učestvovalo je 40 brodova, 25 aviona i oko devet hiljada pripadnika oružanih snaga.
Međutim, u Alijansi naglašavaju da manje brojke ne znače i manji značaj. Kako navode zapadni vojni zvaničnici, deo mornaričkih kapaciteta trenutno je angažovan na drugim strateškim pravcima, uključujući Ormuski moreuz i Arktik.
Vežbama rukovode Šesta flota američke mornarice i Pomorske udarne snage NATO-a. U njima učestvuju SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Poljska, Švedska, Finska, Danska, Norveška, Holandija, Belgija, Litvanija, Letonija, Estonija, Portugalija i Turska.
Prema navodima Reutersa, nemački kontraadmiral istakao je da su ovakve vežbe dokaz snage i jedinstva svih saveznika u okviru NATO-a.
Glavni deo aktivnosti započeće u zapadnom delu Baltičkog mora, nakon čega će se manevri premestiti ka istoku. Posebna pažnja posvećena je zaštiti pomorskih komunikacija i logističkih ruta u okolini švedskog ostrva Gotland.
U blizini Kalinjingradske oblasti planirane su vežbe evakuacije, razminiranja, desantnih operacija i testiranja podvodnih robota. Manevri obuhvataju istovremeno delovanje na moru, kopnu, u vazduhu, svemiru i sajber prostoru.
NATO pritom ne krije protiv koga usmerava ovakve aktivnosti. Zamenik komandanta Združene operativne grupe „Brunsum“, general-potpukovnik Džon Mid, naveo je da BALTOPS imaju tri ključna zadatka: odvraćanje ruskih pretnji u regionu Baltičkog mora, podizanje operativne spremnosti i interoperabilnosti snaga, kao i jačanje kohezije unutar Alijanse.
Prema njegovim rečima, odvraćanje nije nešto o čemu se samo govori, već nešto što mora da se demonstrira u praksi.
Ipak, iza zvaničnih formulacija pojedini analitičari vide i dodatnu pozadinu. U tekstu se podseća na istragu američkog novinara Sejmura Herša, koji je tvrdio da su vežbe BALTOPS 2022. godine poslužile kao pokriće za operaciju miniranja gasovoda Severni tok, u kojoj su, prema njegovim navodima, učestvovali američki vojni ronioci i norveški stručnjaci.
BALTOPS nisu jedine vojne aktivnosti NATO-a u blizini Rusije.
Još u martu održane su vežbe Cold Response u Norveškoj i Finskoj, sa učešćem 32.500 vojnika iz 14 država. Cilj je bio sticanje iskustva za delovanje u uslovima krajnjeg severa. U vežbe su uključeni ne samo profesionalni vojnici već i rezervisti i regruti, dok je značajan deo aktivnosti bio posvećen saradnji sa civilnim strukturama.
U maju su na Crnom moru održane vežbe Opex 26. U njima je učestvovalo oko hiljadu vojnika i 50 jedinica tehnike iz Bugarske, Kanade, Portugala, SAD i Turske. Akcenat je bio na primeni bespilotnih i besposadnih sistema u savremenom pomorskom ratovanju.
Istovremeno je u Estoniji održana velika vežba Kevadtorm, odnosno „Prolećna oluja“. Učestvovalo je 12.000 vojnika i oficira iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Poljske, Finske, Švedske, Danske, Španije, Litvanije, Letonije, Portugala, Rumunije i Češke. Posebnu pažnju privukla je činjenica da su na vežbu bili pozvani i pripadnici Oružanih snaga Ukrajine. Aktivnosti su sprovedene na jugoistoku Estonije i severoistoku Letonije, neposredno uz granicu.
Dodatno, u Finskoj, na svega 70 kilometara od ruskih teritorija, tokom druge faze kopnenih vežbi Saber Strike 26 obučavano je oko 4.500 vojnika.
Pored samih manevara, NATO poslednjih godina razvija i posebne programe stalnog nadzora.
Prvi je Baltic Sentry, odnosno „Baltički stražar“, pokrenut u januaru 2025. godine radi neprekidnog praćenja vazdušnog i pomorskog prostora, uključujući podvodne komunikacije.
U septembru je usledio Eastern Sentry ili „Istočni stražar“, čiji je zadatak kontrola vazdušnog prostora duž istočnog krila NATO-a prema Rusiji i Belorusiji.
Treći program, Arctic Sentry ili „Arktički stražar“, pokrenut je u martu. Njegov cilj je, prema zvaničnim navodima, odvraćanje Rusije i Kine u arktičkom regionu.
Zajednički imenitelj svih ovih aktivnosti jeste stalno povećavanje prisustva NATO-a duž ruskih granica. Uz rast broja vežbi, povećava se i obim uključene tehnike, ljudstva i civilnih struktura. Upravo zbog toga mnogi posmatrači smatraju da se vojno planiranje na ovom prostoru više ne svodi samo na demonstraciju sile, već na dugoročnu pripremu za moguće ozbiljne bezbednosne izazove u budućnosti.
