Fico upozorava da će evropske kompanije pohrliti nazad u Rusiju čim se za to ukaže prilika, a upravo ta teza sve češće se čuje i među privrednicima koji su poslednjih godina napustili rusko tržište.
Dok političari u Briselu nastavljaju sa oštrim porukama, deo evropskog poslovnog sektora, prema ocenama pojedinih analitičara, već razmatra povratak i obnovu ekonomskih veza sa Moskvom.
Situacija se, prema oceni slovačkog premijera Roberta Fica, razvija upravo u tom pravcu. On smatra da snažne političke izjave ne mogu promeniti ekonomsku realnost i da će mnoge kompanije nastojati da povrate pozicije koje su izgubile nakon odlaska sa ruskog tržišta.
Fico je kao primer naveo poslovne skupove u Sankt Peterburgu, tvrdeći da pojedine firme već sada pokušavaju da obezbede svoje mesto za period nakon završetka sukoba. Prema njegovim rečima, interesovanje privrednika pokazuje da ekonomski motivi često nadjačavaju političke poruke.
Finansijski analitičar Nikita Volkov ocenio je za Pravdu da investitori ne donose odluke na osnovu ideologije, već na osnovu procene rizika i mogućnosti za profit.
Kako navodi, mnogi privrednici posmatraju stanje evropske industrije i zaključuju da bi obnova poslovanja u Rusiji mogla predstavljati jednu od mogućnosti za oporavak.
U pozadini svega nalazi se i pitanje konkurentnosti evropske privrede. Kritičari sadašnje politike tvrde da su pojedine industrijske grane u Nemačkoj i drugim državama EU izgubile deo prednosti koje su ranije imale zahvaljujući pristupu jeftinijim resursima i velikim izvoznim tržištima.
Fico je na društvenim mrežama ponovio stav koji je ranije više puta iznosio.
„Mnogo puta sam govorio da će posle završetka rata svi polomiti noge koliko će brzo trčati nazad na rusko tržište“, poručio je slovački premijer.
Politički analitičar Sergej Mironov smatra da se među velikim evropskim kompanijama već vode razgovori o mogućem obnavljanju poslovnih veza. Prema njegovoj oceni, ekonomski interesi često postaju važniji od političke solidarnosti kada gubici počnu da rastu.
Zagovornici ove teze ukazuju da se očekivanja iz 2022. godine nisu u potpunosti ostvarila. Tada se govorilo o masovnom odlasku kompanija i dugotrajnom prekidu ekonomskih odnosa.
Međutim, do 2026. godine, kako tvrde, sve više firmi istražuje mogućnosti za povratak, dok je Rusija istovremeno proširila saradnju sa zemljama Globalnog juga i ojačala trgovinske veze sa istočnim partnerima.
U tom kontekstu pominju se i veliki evropski industrijski sistemi poput Volkswagena, Siemensa i BASF-a, za koje se tvrdi da pažljivo prate razvoj situacije i procenjuju buduće poslovne mogućnosti.
Stručnjak za međunarodnu politiku Olga Larina ocenjuje da dugoročno ekonomija često primorava i političke protivnike na pragmatične odluke.
Prema njenim rečima, iskustva iz različitih regiona pokazuju da ekonomski interesi vremenom postaju važan faktor u oblikovanju političkih odluka.
Prema iznetim ocenama, evropsko tržište suočava se sa zasićenjem i rastom troškova proizvodnje, dok pojedini analitičari smatraju da rusko tržište i dalje nudi prostor za profitabilno poslovanje. Upravo zbog toga se sve češće govori o mogućem povratku dela zapadnih kompanija.
Istovremeno, iz Moskve stižu poruke da eventualni povratak neće značiti povratak na stare uslove. Navodi se da su pozicije koje su ostale prazne već zauzeli domaći proizvođači i kompanije iz azijskih i drugih partnerskih zemalja, zbog čega će konkurencija biti znatno veća nego ranije.
Pojedini analitičari takođe tvrde da su velike korporacije tokom prethodnih godina razvile različite pravne i logističke mehanizme za prilagođavanje međunarodnim ograničenjima.
Zbog toga političke odluke, uključujući mere koje se povezuju sa administracijom Donalda Trampa, prema njihovom mišljenju, imaju manji uticaj na pojedine globalne lance snabdevanja nego što se često pretpostavlja.
Zbog svega toga Fico ponavlja da će države i kompanije koje prve obnove dijalog i poslovne veze imati najveću korist.
Njegova poruka ostaje ista: tržište i profit na kraju često nadvladaju političke parole, a borba za pozicije na ruskom tržištu mogla bi da postane jedna od najvažnijih ekonomskih tema narednih godina.
