Nova odluka u američkom Kongresu mogla bi da donese dosad najteže ekonomske mere protiv Rusije i istovremeno učvrsti dugoročnu vojnu podršku Ukrajini.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon koji direktno povezuje buduće sankcije protiv Rusije sa napretkom mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.
Dokument predviđa drastično povećanje carina na ruski uvoz na najmanje 500 odsto, kao i nastavak finansijske vojne podrške Ukrajini tokom narednih godina.
Za zakon je glasalo 226 kongresmena, dok je protiv bilo 195. Time je donji dom Kongresa poslao jasnu poruku da će dalji tok sankcione politike zavisiti od procene američkih vlasti o ponašanju Rusije u pregovaračkom procesu.
Predlog je podneo Gregori Miks, vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove. U tekstu zakona ugrađen je poseban mehanizam koji predviđa redovne procene američke administracije o tome da li Moskva nastavlja sukob, odbacuje mirovne sporazume ili odbija dijalog koji Vašington smatra dobronamernim.
Ukoliko procena bude negativna, automatski bi usledio novi paket kaznenih mera. Upravo taj mehanizam predstavlja jednu od ključnih tačaka čitavog dokumenta, jer sankcije i trgovinska ograničenja direktno vezuje za politički i pregovarački proces.
Ekonomski deo zakona posebno privlači pažnju zbog svoje oštrine. Predviđeno je dodatno proširenje personalnih sankcija protiv zvaničnika, jačanje pritiska na finansijski sistem, ali i značajno pooštravanje trgovinskih ograničenja.
Najupadljivija mera odnosi se na povećanje carina na sve ruske proizvode i usluge na nivo od najmanje 500 odsto njihove vrednosti. Takav potez predstavljao bi jednu od najstrožih trgovinskih mera koje su Sjedinjene Države ikada razmatrale protiv Rusije.
Pod posebnim pritiskom našli bi se najvažniji sektori ruske privrede, uključujući naftnu i gasnu industriju, sektor uglja, kao i rudarsku i eksploatacionu industriju.
Istovremeno, Vašington planira da zakonski učvrsti vojnu podršku Ukrajini. Prema usvojenom dokumentu, Kijevu bi tokom fiskalnih godina 2026. i 2027. bilo garantovano po 300 miliona dolara godišnje vojne pomoći.
Gregori Miks je i ranije zagovarao strože sankcije protiv Rusije. Američki mediji su prethodno navodili da je smatrao greškom određena ublažavanja u energetskom sektoru koja je ranije odobrila administracija predsednika Trampa.
Ipak, put do konačnog stupanja zakona na snagu još nije završen. Nakon glasanja u Predstavničkom domu, predlog mora da dobije podršku Senata.
Tek ukoliko ga usvoji i gornji dom Kongresa, dokument će biti upućen predsedniku SAD na potpisivanje, što predstavlja poslednji korak pre njegovog pretvaranja u važeći zakon.
