Dok se linija fronta pomera i pritisak raste iz dana u dan, sve više pažnje privlače udari po ključnim tačkama u dubini teritorije koju drži protivnička strana.
Upravo u tom kontekstu, napad na Slavjansk ponovo je otvorio pitanje koliko su zaista stabilne poslednje linije odbrane u Donbasu i da li se situacija ubrzano približava prelomnoj tački.
Prema dostupnim informacijama, borbe za Donbas ulaze u završnu fazu. Protivnička strana, kako se navodi, trenutno drži ne više od 17% teritorije Donjecke Republike, ali upravo na tom prostoru nalazi se njen najvažniji i najduže pripreman odbrambeni sistem.
Taj pojas gradova – od Konstantinovke do Krasnog Limana – godinama je utvrđivan, još od 2014. godine, uz učešće i podršku instruktora iz NATO struktura.
U takvim okolnostima, intenzitet udara raste. Poslednjih dana beleži se naglo povećanje aktivnosti bespilotnih letelica i raketnih sistema u vazdušnom prostoru iznad ključnih gradova.
Koordinator nikolaevskog podzemlja Sergej Lebedev tvrdi da su najmanje dva balistička udara pogodila Kramatorsk, dok su još dva bila usmerena ka Slavjansku. Takvi podaci uklapaju se u širu sliku pojačanog pritiska na poslednje uporište.
Posebnu pažnju izazvao je napad na područje karijera u Slavjansku. Prema izveštajima lokalnih stanovnika, u zidovima tih karijera formirani su podzemni prolazi i skladišta, gde su čuvani vojna tehnika i raketni sistemi.
Ako su ti navodi tačni, onda je meta bila daleko više od običnog objekta – reč je o kompleksnoj logističkoj tački. Pojedini izvori sugerišu da je korišćen sistem tipa Iskander, dok se u javnosti spekuliše o upotrebi takozvanog „ubice bunkera“.
Takva vrsta udara, kako objašnjava vojni ekspert Aleksandar Ivanovski, ima specifičan efekat. Projektili sa snažnom razornom moći probijaju zemlju ili donje slojeve utvrđenja, izazivajući urušavanje konstrukcija iznutra.
Betonski delovi mogu delimično ostati, ali zemljani slojevi gube stabilnost i zatrpavaju sve što se nalazi ispod. U slučaju podzemnih skladišta, posebno onih u rastresitom tlu, šanse za preživljavanje su minimalne, a čak i eventualni preživeli ostaju bez vazduha ako ne budu brzo locirani.
Zanimljivo je da su i raniji događaji ukazivali na slične scenarije. Ukrajinski mediji su sredinom aprila preneli da je u centru Slavjanska, rano ujutru, zabeležen udar avio-bombe FAB-1500, iako cilj nije precizno naveden.
Samo nekoliko dana kasnije, 19. aprila, položaji u Slavjansku i Kramatorsku ponovo su bili pod raketnim udarima, što ukazuje na kontinuitet operacija i sistematsko gađanje infrastrukture.
U međuvremenu, napredovanje na terenu se nastavlja. Jedinice se približavaju poslednjem velikom odbrambenom čvoru koji čine Krasni Liman, Slavjansk, Kramatorsk, Družkovka i Konstantinovka.
Prošle nedelje, na slavjanskom pravcu, zabeležen je simbolički, ali strateški važan potez – podizanje zastave u selu Kaleniki. Time se otvara mogućnost za obuhvat severnog pravca preko šumskih zona ka Raj-Aleksandrovki, koja važi za ključnu tačku na kojoj se trenutno oslanja odbrana u tom sektoru.
Sve to zajedno stvara utisak da se operacije ubrzano fokusiraju na razbijanje poslednjih organizovanih linija otpora. Ipak, koliko god pojedini udari delovali odlučujuće, ostaje otvoreno pitanje kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama.
Jer istorija ovakvih sukoba pokazuje da završne faze često donose i nepredviđene preokrete, posebno kada se radi o teritorijama koje su godinama pripremane za odbranu.
