Si-En-En: Zapad na prekretnici u naoružavanju Ukrajine

Ukrajina uvek želeti više, a Zapad će svoje buduće odluke zasnivati isključivo na proceni sopstvenih interesa, navodi se u analizi ovog američkog medija

Zapad se nalazi na prekretnici kada je reč o Ukrajini. SAD i njeni saveznici moraće da vagaju oko produbljivanja podrške Kijevu, slanja moćnijeg naoružanja, obučavanja ukrajinskih vojnika i korigovanja diplomatskih napora, i to u verovatno odlučujućoj godini sukoba kada se očekuje žestoka ofanziva Rusije.

U analizi Si-En-En, navodi se da će Ukrajina uvek želeti više, a da će Zapad svoje buduće odluke zasnivati isključivo na proceni sopstvenih interesa.

Epilog slanja tenkova, oklopnih vozila „bredli“, antiraketnih projektila „patriot“, kako piše list, između ostalog je smrt 45 ljudi, uključujući i šestoro dece u granatiranju devetospratnice u Dnjepru – a za koju je bivši savetnik Volodomira Zelenskog rekao da krivica za obrušavanja zgrade na ukrajinskom PVO sistemu koji je oborio krstareću raketu.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

„Suočavamo se sa krajem sveta kakvog poznajemo“, konstatovala je prva dama Ukrajine Olena Zelenska na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u utorak.

Pitanja sa kojima se Zapad sada suočava su ozbiljna. Koliko daleko NATO treba da ide u snabdevanju sve očajnijih zahteva Ukrajine za brojnijim i sofisticiranijim ofanzivnim oružjem? Koja je crvena linija Rusije, da li uključuje upotrebu nuklearnog oružja na bojnom polju koje bi moglo da otvori užasno novo doba ratovanja i rizik od esklacije novog sukoba između SAD i Rusije? Zatim se postavlja pitanje koliko će još dugo trajati politička volja Zapada da spase Ukrajinu, u Sjedinjenim Državama i Evropi – čak i ako je blaga kontinentalna zima oslabila Putinove napore da vodi energetski rat protiv civilnog stanovništva, piše Ci-En-En.

Penzionisani general Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO saveza za Evropu, rekao je u utorak da Zapad mora da učini mnogo više, posebno nakon napada na Dnjepar.

„Moramo Ukrajini dati oružje da izbaci Rusiju. Rusija ne popušta u onome što radi, Putin mobiliše više snaga. Planira još jednu ofanzivu. Sjajno je što im dajemo 10 tenkova iz Britanije. Deset tenkova? Ukrajini treba 300.500 tenkova. Odlično je što pokušavamo da im pošaljemo još nekoliko haubica, ali to nije dovoljno. Moramo se ozbiljno pozabaviti ovim“, rekao je Klark.
Sva ova pitanja u središtu su izuzetnog naleta diplomatskih aktivnosti sa obe strane Atlantika.

Džozef Bajden je u utorak razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i poželeo je dobrodošlicu holandskom premijeru Marku Ruteu u Ovalnoj kancelariji. Delegacija visokih zvaničnika SAD posetila je Ukrajinu. Prvi čovek američke vojske Mark Mili otputovao je u Poljsku gde se prvi put susreo sa ukrajinskim kolegom. Ove nedelje u planu je i sastanak Ukrajinske kontakt grupe u Nemačkoj kada će se 50 zemalja sastati i obećati novu podršku Kijevu.

Bajdenovo oživljavanje hladnoratovskog saveza protiv Rusije i samo nasleđe u Ukrajini, koje američki list naziva „jednim od najznačajnijih i do sada najuspešnih američkih spoljnopolitičkih poduhvata“, malo će značiti ako Vašington ne nastavi da finansira i naoružava snage Zelenskog sve dok traje sukob čiji kraj se uskoro ne nazire.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken naglasio je američka pomoć Ukrajini evoluirala kako je evoluirala i sama „ruska agresija“.

„Mi smo kontinuirano pružali ono što je Ukrajini potrebno i to radimo tako da odgovorimo na ono što se zapravo dešava na bojnom polju, kao i na buduće potrebe“, rekao je Blinken.
Nadovezujući se na njegove komentare, Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije rekao je da bi nove najave o oružju i pomoći mogle da dođu „možda već krajem ove nedelje“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u međuvremenu je obećala da neće odustati od podrške  Ukrajini.

„U prošloj godini vaša zemlja je pokrenula svet i inspirisala Evropu i mogu da vas uverim da će Evropa uvek biti uz vas“, rekla je ona u Davosu posle obraćanja Zelenske.
A u Evropi raste optimizam da će Olaf Šolc, koji bi u sredu trebalo da govori u Davosu, preduzeti značajan korak za naciju koja se gnuša militarizma još od Drugog svetskog rata i pristati da pošalje tenkove u Ukrajinu.

Da li se obećanja vojne pomoći poklapaju sa realizacijom, pokazaće naredni dani.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

(RT)