Naslovnica U FOKUSU PRVI PUT ZVANIČNO: Srbija može u EU ako sama otcepi Kosovo i...

PRVI PUT ZVANIČNO: Srbija može u EU ako sama otcepi Kosovo i krene protiv Rusije

Ono što godinama od naše zemlje traže verbalno ili u uvijenoj formi, od juče se prvi put našlo u jednom zvaničnom briselskom dokumentu.

Put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji vodi preko priznavanja Kosova i sankcija Rusiji i Belorusiji, pišu Novosti.

Ovi uslovi ispostavljeni su u Rezoluciju o Srbiji koju je juče većinom glasova usvojio Evropski parlament, a u dokument je ugrađen i još jedan zahtev za Beograd – da obustavi vojnu saradnju sa Moskvom i ukine regionalni srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu.

Pojedini evroposlanici pokušali su da odu korak dalje u pritiscima na našu zemlju i tražili su da se izglasa odluka i o prekidu pregovora Srbije sa EU. Naime, poslanička grupa Zelenih podnela je amandman u kojem je tražila da uvođenje sankcija Rusiji bude uslov za nastavak pregovora sa EU, a ne kako je na kraju definisano u finalnom tekstu „za napredak u pregovorima“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da je dobro što nisu uspeli pokušaji pojedinih poslanika u EP da se izglasa odluka o prekidu pregovora naše zemlje sa EU:

„Bilo bi pogrešno da je to usvojeno, hvala većini evroposlanika koji to nisu izglasali. Ako misle da treba nekoga da molimo za nešto – nećemo. Vi radite svoj posao, mi ćemo svoj. Mi imamo svoje interese, važno je da Srbija bude na EU putu, ali i da ima svoju slobodu i da razmišlja o svojim vitalnim nacionalnim interesima“, rekao je Vučić.

On je ukazao da onaj ko ne razume specifičnu poziciju Srbije, ne želi dobro ni EU ni Srbiji. Naveo je i da je sa mnogima danas u svetu nemoguće razgovarati.

„Voz je krenuo iz stanice, ludilo je krenulo, svi su u ratu i ne možete da razgovarate sa njima. Sa nekima možete, i sa njima razgovarate, ali sa nekima ne možete“, istakao je predsednik Srbije.

U tekstu Rezolucije EP o Srbiji amandmanom je uključeno da pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine treba da bude zasnovan na „međusobnom priznavanju“. Ovakva formulacija ne postoji u pregovaračkom okviru Srbije sa EU, niti je pominjana u bilo kom dosadašnjem zvaničnom dokumentu evropskih institucija kao potrebno rešenje dijaloga sa kosovskim Albancima.

„Srbija će na ove zahteve odgovoriti lepo i pristojno – da to neće da učini. Ne pada nam na pamet. Nećemo da razmatramo“, poručio je Vučić.

Iako rezolucije EP nisu obavezujuće, one imaju političku težinu i nema sumnje da su nastavak novog talasa snažnih pritisaka na našu zemlju, a koji je započeo nemački kancelar Olaf Šolc, otvoreno poručujući prilikom posete Beogradu da je priznavanje Kosova uslov za članstvo.

Izvestilac EP za tzv. Kosovo Viola fon Kramon pozvala je Beograd da se jasno okrene ka EU i podsetila predsednika Vučića na neophodnost usklađivanja sa evropskim zajedničkim pozicijama, kada je u pitanju sukob u Ukrajini:

„Verujem da je ruska agresija odlučujući momenat u našoj istoriji i da EU očekuje od nove vlade puno usklađivanje u oblasti spoljne politike uključujući i uvođenje sankcija. Moramo da iskoristimo ovaj momenat kako bismo prekinuli veze Srbije sa Kremljom i kako bi se ona jasno okrenula ka EU.“

Odmah je reagovao šef diplomatije Nikola Selaković, koji je rekao da je Srbija više od dve decenije jasno i iskreno opredeljena za punopravno članstvo u EU, i to strateško opredeljenje naše države ne dovodi se u pitanje:

„Za razliku od Srbije EU je ta koja je proteklih godina prolazila i kroz unutrašnje krize i kroz zamor u procesu proširenja. Zato je nepošten i nedobronameran svaki pokušaj da se teret krivice za probleme u odnosu EU prema Srbiji i stavi na Srbiju, jer sa naše strane u tom odnosu je bilo i iskrene volje i doslednosti. Kada Viola fon Kramon poziva Srbiju da se jasno okrene ka EU, ona kuca na otvorena vrata, ali je nevolja što i Srbija i druge države regiona sve češće kucaju na zatvorena vrata. Nema potrebe da Srbiju iko podseća na njene obaveze u procesu evrointegracija, ali ovom prilikom podsećamo da su obaveze, ukoliko je EU iskrena u svojim namerama, obostrane, i da napredak koji Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana čine treba da bude valorizovan od strane Brisela.“

Prema rečima Selakovića, Srbija će, u međuvremenu, „dok EU sama ne odluči kakva je budućnost procesa proširenja, nastaviti da kao slobodna i nezavisna država vodi samostalnu politiku štiteći svoje državne i nacionalne interese, a pritisci koji se na nju vrše nemaju mnogo veze sa interesima proširenja EU, već sa nekim drugim interesima, a često su oni, kao u slučaju gospođe Fon Kramon, sasvim lične i lukrativne prirode“.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja

Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

(novosti.rs)