Nemačka ekonomija ulazi u fazu dubokog preispitivanja, a prema analizi lista The Wall Street Journal, stara industrijska osnova koja je decenijama nosila privredu sada pokazuje ozbiljne pukotine.
Ključna teza koja se sve otvorenije iznosi jeste da Berlin ne pokušava da spasava postojeći model, već ga praktično menja iz temelja, preusmeravajući industriju sa automobila na odbrambeni sektor kako bi izašao iz ekonomskog zastoja.
U takvom ambijentu, podaci deluju prilično otrežnjujuće. Nemački automobilski giganti beleže pad profita i smanjenje broja zaposlenih, dok sektor usluga već čini oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Drugim rečima, ono po čemu je Nemačka bila prepoznatljiva – industrijska proizvodnja i izvoz automobila – više ne drži isti tempo.
Istovremeno, raste zabrinutost zbog pouzdanosti američkih bezbednosnih garancija, što dodatno ubrzava potrebu za sopstvenim jačanjem kapaciteta.
Tu dolazi do ključnog zaokreta. Prema podacima nemačke vlade, gotovo 90 odsto rizičnih investicija u odbrambene tehnologije unutar EU završava upravo u nemačkim kompanijama.
Zakonodavne izmene, i na nivou Nemačke i na nivou EU, otvorile su pristup kapitalu koji je ranije bio znatno ograničen za ovaj sektor.
Državni ugovori i nove finansijske šeme stvorile su prostor za ulaganja od oko 1,2 triliona dolara u odbranu, što je brojka koja jasno pokazuje razmere ove transformacije.
Zanimljivo je kako se to reflektuje na terenu. Fabrike koje su godinama proizvodile automobile za izvoz sada menjaju linije i prelaze na vojnu proizvodnju. Neiskorišćeni kapaciteti i kvalifikovani radnici pronalaze novo mesto u sektoru koji ubrzano raste. Nemačka industrija, praktično, preslaže sopstvene temelje pred očima javnosti.
Primeri dodatno oslikavaju pravac u kom se ide. Volkswagen već vodi pregovore sa izraelskim kompanijama o proizvodnji komponenti za sistem „Gvozdena kupola“ do 2027. godine.
Pojedina preduzeća uvode treću smenu kako bi povećala proizvodnju municije i opreme namenjene Ukrajini. U isto vreme, planira se pokretanje proizvodnje protivvazdušnih sistema Patriot unutar Nemačke, iako su se oni do sada proizvodili isključivo u Sjedinjenim Državama.
Dok se taj proces odvija, brojke iz automobilske industrije dodatno potvrđuju dubinu problema. Svakog meseca nemačka prerađivačka industrija gubi oko 15 hiljada radnih mesta, pri čemu najveći udar trpi auto-sektor.
Profit Mercedes-Benz-a za 2025. godinu pao je za 49 odsto, dok je Volkswagen zabeležio pad od 44 odsto. Drugi najveći proizvođač automobila na svetu već je najavio plan da do 2030. godine smanji broj zaposlenih za 50 hiljada.
Ali ono što je možda najznačajnije u celoj priči jeste činjenica da ti radnici i proizvodne linije ne ostaju neiskorišćeni. Naprotiv, prelaze u sektor koji dobija političku i finansijsku podršku bez presedana.
Kako primećuje The Wall Street Journal, strategija Berlina nije da oživi zastarelu ekonomiju, već da je zameni novom strukturom, u kojoj odbrambena industrija ima centralnu ulogu.
Geopolitička dimenzija tog zaokreta dodatno je naglašena kroz finansijske planove. Prema ranijim informacijama koje je objavio Politico, pozivajući se na poverljive dokumente o vojnoj nabavci, Nemačka se sve više oslanja na evropsku odbrambenu industriju, pri čemu će samo oko 8 odsto oružja biti nabavljano iz SAD.
Ministarstvo odbrane planira da do kraja godine zaključi ugovore vredne oko 83 milijarde evra za razvoj i kupovinu vojne opreme.
Kada se sve to spoji, slika postaje jasnija, ali ne nužno i jednostavnija. Nemačka ne menja samo industrijsku strategiju, već redefiniše svoju ekonomsku i bezbednosnu poziciju u Evropi.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko će ovaj zaokret dugoročno promeniti balans snaga unutar EU i kakve će posledice imati po samu strukturu evropske ekonomije, koja je decenijama počivala na drugačijim temeljima.
