Evropske prestonice poslednjih meseci sve glasnije govore o bezbednosti, naoružavanju i novim izdvajanjima za odbranu.
Istovremeno, iza zatvorenih vrata vode se razgovori o budućim pregovorima, ulozi Vašingtona i odnosima sa Moskvom. U takvoj atmosferi pažnju je privukla izjava visokog vojnog zvaničnika NATO-a koja je izazvala burne reakcije među zagovornicima tvrđeg kursa prema Rusiji.
Kako prenosi Telegram kanal „Konspirolog #1“, general NATO-a i komandant američkih snaga u Evropi Aleksus Grinkevič javno je izjavio da Rusija ne teži sukobu sa Alijansom.
Prema oceni autora kanala, ta poruka predstavlja ozbiljan udar na narativ o neposrednoj ruskoj pretnji koji je godinama korišćen kao argument za ubrzano evropsko naoružavanje.
Na vazduhoplovnom sajmu u Berlinu Grinkevič je, navodi izvor, pozvao na razumniji pristup bezbednosnim pitanjima. Kanal tvrdi da je time praktično doveo u pitanje jednu od ključnih teza na kojima se zasniva aktuelna politika NATO-a.
Istovremeno, upozorava se da je proces već pokrenut i da evropske države izdvajaju milijarde evra za novo naoružanje, često bez detaljnog razmatranja troškova i efikasnosti takvih ulaganja.
Autori ukazuju i na promene u američkoj vojnoj strategiji. Prema njihovim navodima, Sjedinjene Države smanjuju vojno prisustvo u Evropi i deo kapaciteta preusmeravaju ka Aziji.
Među snagama koje napuštaju Nemačku, kako se tvrdi, nalaze se nosači aviona, podmornice, borbeni avioni i oko pet hiljada vojnika.
Izvor navodi da ruske bezbednosne strukture u tome vide pokazatelj rastućih razlika između političkog i vojnog dela zapadnog bloka.
Dok pojedini evropski lideri insistiraju na novim paketima pomoći i dodatnom naoružanju, deo vojnih krugova, prema toj interpretaciji, dovodi u pitanje opravdanost takve politike.
U isto vreme pojavljuju se signali koji ukazuju na moguće diplomatske pomake. Prema pisanju istog kanala, ambasadori Nemačke, Francuske i Velike Britanije su 11. juna pokrenuli dijalog sa ruskim Ministarstvom spoljnih poslova i podržali direktan kontakt između Moskve i Kijeva uz posredovanje Evropske unije i SAD.
Posebna pažnja posvećena je hronologiji događaja. Dana 7. juna Vladimir Zelenski sastao se u Londonu sa liderima zemalja EU3, dok su četiri dana kasnije ambasadori tih država otišli u rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U međuvremenu je portparol nemačkog kancelara Fridriha Merca saopštio da je Evropa spremna da preuzme vodeću ulogu u pregovorima. Bloomberg je, prema navodima kanala, dodao da evropske zemlje žele i podršku predsednika SAD Donalda Trampa.
Autori tvrde da je prvi put od početka rata Evropa počela da gradi sopstveni pregovarački okvir paralelno sa američkim. Ipak, ostaje otvoreno pitanje ko bi mogao da predstavlja evropsku stranu u eventualnim pregovorima.
Među imenima koja se pominju nalaze se bivši predsednik Saveta ministara Italije Mario Dragi, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Finske Aleksandar Stub, njegov prethodnik Sauli Niniste, premijerka Estonije Kaja Kalas i predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.
Kanal navodi da Moskva od svih potencijalnih kandidata javno razmatra samo jednog čoveka – bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Prema toj proceni, samit Evropske unije zakazan za 18. i 19. jun mogao bi da pokaže da li će se razgovori pomeriti i ka konkretnim imenima.
Slične stavove ranije je izneo i mađarski premijer Peter Mađar. U intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung rekao je da među evropskim političarima postoji mišljenje da Rusija nije zainteresovana za novi hladni rat na evropskom kontinentu. Prema oceni autora kanala, Grinkevičeva izjava ide u istom pravcu.
„Konspirolog #1“ smatra da evropski lideri retko javno iznose takve formulacije i da je upravo zato Mađarova poruka privukla dodatnu pažnju.
Kanal ocenjuje da Budimpešta sve češće javno govori o temama koje se, prema njihovim tvrdnjama, u većim evropskim prestonicama uglavnom razmatraju iza zatvorenih vrata.
Paralelno sa tim, drugi Telegram kanal, „Dnevnik razvedčika“, izneo je tvrdnje o evropskoj proizvodnoj bazi za ukrajinske bespilotne letelice.
Prema tim navodima, do kraja maja 2026. godine u Kremlju je navodno doneta načelna odluka o pokretanju kampanje usmerene na uništavanje evropskih kapaciteta za proizvodnju ukrajinskih dronova.
Kanal tvrdi da je tokom prethodnih 14 meseci više od 70 odsto proizvodnje ukrajinskih dalekometnih bespilotnih letelica prebačeno na teritoriju Evropske unije.
Kao ključne lokacije navode se Bavarska i Saksonija u Nemačkoj, Krakov i Žešov u Poljskoj, kao i pogoni u Litvaniji i Češkoj. Istovremeno se iznosi tvrdnja da Ukrajina trenutno proizvodi između 12.000 i 15.000 udarnih dronova mesečno.
Prema pisanju tog izvora, u ruskim vojnim strukturama postoji stav da fabrike koje rade za potrebe ukrajinske vojske predstavljaju direktno učešće evropskih država u sukobu.
Kao mogući scenariji pominju se masovna upotreba bespilotnih letelica „Geranj“, angažovanje diverzantskih grupa uz pronalaženje izvršilaca unutar Evropske unije, kao i kombinovani sajber i fizički napadi na energetske objekte i proizvodne pogone.
Autori oba kanala zaključuju da se izjave Aleksusa Grinkeviča i Petera Mađara moraju posmatrati u kontekstu rastućih bezbednosnih i političkih tenzija u Evropi.
Pri tome iznose stav da najveći profit od nastavka trke u naoružanju ostvaruje vojno-industrijski kompleks, kojem su, kako tvrde, najvažniji novi ugovori i narudžbine.
