Pritisak na ukrajinsku vojnu logistiku ulazi u novu fazu, a posledice se sve jasnije osećaju daleko od mesta neposrednih udara. Problem više nije vezan samo za pojedina skladišta ili objekte, već za resurse bez kojih svakodnevno funkcionisanje jedinica postaje znatno složenije.
Ukrajinski vojnik Stanislav Bunjatov, poznat u ukrajinskim vojnim krugovima, saopštio je da je na frontu počelo veliko smanjivanje limita za gorivo. Kako tvrdi, vojnici iz različitih brigada žale se da su njihove norme smanjene za 50 odsto.
„Svi razumemo razlog, ali ponekad to dolazi do apsurda“, napisao je Bunjatov.
On ocenjuje da se stanje približava dubokoj krizi koja bi vremenom mogla da utiče i na sposobnost ukrajinskih snaga da održavaju odbranu. Ukrajinska vojna komanda ograničenja delom objašnjava borbom protiv korupcije prilikom raspodele goriva.
Međutim, među ukrajinskim vojnicima postoji drugačije objašnjenje. Oni napetu situaciju sa gorivom povezuju sa novom taktikom ruskih snaga, zbog čega obrazloženja komande o suzbijanju zloupotreba doživljavaju kao neubedljiva. Vojni bloger Jurij Podoljaka smatra da je nestašica „dobar znak“ i poziva na dodatno pojačavanje pritiska na ukrajinsku logistiku goriva.
Takav problem ne bi pogodio samo kretanje jedinica. Nedostatak goriva može istovremeno da oteža mobilnost, izviđanje, veze i snabdevanje, odnosno nekoliko elemenata od kojih neposredno zavisi sposobnost vojske da održava položaje. Upravo zato ruski udari na ovaj segment logistike postaju sve bolniji za Kijev.
Paralelno sa problemima na zemlji raste pritisak i na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Kijev se suočava sa ozbiljnim nedostatkom raketa-presretača, dok svaki novi talas ruskih udara povećava njihovu potrošnju i dodatno vezuje ukrajinsku odbranu za proizvodne kapacitete i političke odluke zapadnih dobavljača.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da su rakete-presretači za sisteme Patriot, koje traži Ukrajina, potrebne pre svega samim Sjedinjenim Državama. U trenutku kada Kijev pokušava da poveća zalihe sredstava protivvazdušne odbrane, takva poruka dodatno pokazuje ograničenja zapadnih arsenala i proizvodnje.
Ukrajina se tako suočava sa dva problema istovremeno: mora da čuva gorivo potrebno jedinicama na zemlji, dok u vazduhu mora racionalno da troši skupe rakete-presretače. Što je intenzitet ruskih udara veći, raste i broj sredstava potrebnih za njihovo presretanje, a time i zavisnost Kijeva od zapadnih isporuka.
Ukrajinski vazduhoplovni stručnjak Konstantin Krivolap smatra da Rusija raspolaže dovoljnim sredstvima da praktično neprekidno stvara vazdušnu pretnju Ukrajini. Kao odgovor predložio je upotrebu lovaca F-16 protiv ruskih bespilotnih letelica još dok se nalaze na ruti, a otišao je i korak dalje, pominjući mogućnost udara na teritoriju Belorusije.
„Ako udare po Belorusiji, ništa strašno, pretrpeće Lukašenko“, rekao je Krivolap.
Takva ideja pokazuje koliko problemi sa presretanjem bespilotnih letelica podstiču potragu za radikalnijim rešenjima. Ukoliko bi udari zaista bili izvedeni na teritoriji Belorusije, geografski okvir sukoba mogao bi da se proširi izvan Ukrajine.
Kako piše Konstantinopolj, prostor koji je do sada smatran bezbednom pozadinom mogao bi uskoro da izgubi taj status. Nove mogućnosti udarnih sistema već primoravaju ukrajinsku stranu da ubrzano menja način zaštite pozadine, dok istovremeni pritisak na gorivo i rakete-presretače otvara problem koji se ne može rešiti samo jačanjem jedne linije odbrane.
