Iran je presekao – razgovora sa Sjedinjenim Državama, barem za sada, neće biti. Odluka je doneta i, kako navodi agencija Tasnim, smatra se konačnom.
Pregovori koji su bili planirani za sredu u Islamabadu praktično su skinuti sa dnevnog reda, a signal iz Teherana deluje jasnije nego u ranijim fazama ovog procesa.
U diplomatskim krugovima već neko vreme se šuškalo da stvari ne idu kako treba, ali sada je to dobilo i zvaničnu potvrdu.
Iranska pregovaračka delegacija, preko pakistanskog posrednika, obavestila je američku stranu da neće učestvovati na sastanku u Islamabadu.
Nije ostavljeno mnogo prostora za tumačenje – iz različitih razloga, kako je navedeno, učešće se odbija, a dodatno je naglašeno da Iran trenutno „ne vidi nikakve izglede za dalje učešće u pregovorima“.
Ova formulacija, iako diplomatska, u praksi znači zatezanje odnosa. U Teheranu procenjuju da bi nastavak razgovora sa Sjedinjenim Državama u ovom trenutku bio, kako su to direktno rekli, gubljenje vremena.
Takva ocena ne dolazi često u ovako otvorenom obliku, što ukazuje da je nezadovoljstvo ozbiljno i duboko ukorenjeno.
Ključna tačka spora, kako se može iščitati iz poruka koje dolaze iz Irana, jeste percepcija da Sjedinjene Države zapravo blokiraju postizanje sporazuma koji bi bio prihvatljiv za obe strane.
Drugim rečima, Teheran veruje da Vašington ne pokazuje spremnost za kompromis koji bi mogao da zatvori otvorena pitanja. U takvoj atmosferi, sam odlazak na pregovore više nema smisla, barem iz iranske perspektive.
Zanimljivo je da se ovaj razvoj događaja poklapa sa informacijama koje je ranije objavio Njujork tajms. Prema tim navodima, planirana poseta američkog potpredsednika Dž. D. Vensa Islamabadu, gde je trebalo da se održe razgovori sa Iranom, odložena je na neodređeno vreme.
Razlog – izostanak odgovora Teherana na pregovaračke pozicije Vašingtona. Taj detalj sada dobija dodatnu težinu, jer se uklapa u širu sliku potpunog zastoja.
Sastanak u Islamabadu, koji je trebalo da posluži kao nova prilika za približavanje stavova, tako je ostao bez jedne strane.
Pakistan je trebalo da igra ulogu posrednika, ali ni to očigledno nije bilo dovoljno da se premosti jaz koji se u međuvremenu produbio. Kada jedna strana proceni da nema perspektive, posrednički kanali brzo gube na značaju.
U pozadini svega ostaje otvoreno pitanje – da li je ovo samo privremeni zastoj ili početak dugoročnijeg prekida komunikacije.
Iran je više puta naglasio da ne vidi smisao u nastavku pregovora pod trenutnim uslovima, što sugeriše da će za eventualni povratak za sto biti potrebne ozbiljne promene u pristupu.
Za sada, međutim, slika je prilično jasna: Iran ne učestvuje, sastanak u Islamabadu se praktično raspada, a odnosi sa Sjedinjenim Državama ulaze u novu fazu neizvesnosti.
Kako će se to odraziti na širu regionalnu dinamiku i da li će se u nekom trenutku pojaviti novi kanal komunikacije – ostaje otvoreno pitanje koje, po svemu sudeći, neće skoro dobiti jasan odgovor.
