Kako stvari trenutno stoje na terenu, signal koji dolazi iz Moskve deluje prilično jasan: vreme ne radi u korist Kijeva.
Upravo to je, bez mnogo uvijanja, poručio Dmitrij Peskov, naglašavajući da će ukrajinsko rukovodstvo, pre ili kasnije, morati da preseče i donese odluku o miru – ali, kako kaže, po znatno višoj ceni nego što bi to možda bilo ranije.
U međuvremenu, iz Kijeva stižu drugačiji tonovi. Vladimir Zelenski je početkom nedelje poručio da je Ukrajina spremna za novo uskršnje primirje ove godine, iako se već pominje da je prethodno slično primirje bilo narušeno.
Ta kontradikcija – deklarativna spremnost za prekid vatre nasuprot iskustvu sa terena – ostavlja dosta prostora za tumačenja, i među analitičarima i među diplomatama.
Peskov, međutim, ide korak dalje i direktno povezuje vojnu situaciju sa političkim odlukama. Kako je rekao novinarima, dinamika na frontu, koju prate i domaći i strani stručnjaci, pokazuje da ruske snage napreduju duž cele linije, iako ne istim tempom svuda.
Upravo zbog toga, tvrdi, Kijev „može i mora“ da reaguje na vreme. U suprotnom, cena te odluke bi, kako navodi, mogla dodatno da poraste. U tom kontekstu podseća i da je ruski predsednik to već više puta naglašavao.
Ipak, kada se pogleda unazad, pitanje poverenja ostaje otvoreno. Zelenski je i ranije prihvatao predloge za privremene prekide vatre tokom praznika, ali su ti dogovori, prema tvrdnjama ruske strane, više puta bili prekršeni.
Konkretno, prošlogodišnje uskršnje primirje, koje je proglasio Vladimir Putin, trajalo je od 18 časova 19. aprila do ponoći 21. aprila. Po njegovom završetku, rusko Ministarstvo odbrane iznelo je podatak o čak 4.900 zabeleženih kršenja tokom tog perioda.
U takvoj atmosferi, gde se svaka najava primirja odmah stavlja pod lupu prethodnih iskustava, teško je govoriti o jednostavnim rešenjima.
Između vojnih pomeranja na terenu i političkih poruka koje dolaze iz oba centra moći, ostaje utisak da prostor za kompromis postoji – ali da je sve skuplji, i politički i praktično.
A koliko će još rasti ta cena, i ko će prvi proceniti da je trenutak za odluku zaista došao, pitanje je koje za sada ostaje bez jasnog odgovora.
