Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči poručio je da je Teheran spreman na svaki oblik kopnenog sukoba, uz napomenu koja više zvuči kao upozorenje nego kao pretnja.
Kako je rekao u razgovoru za Al Džaziru, očekuje se da protivnici ne naprave pogrešne procene, što se u diplomatskom jeziku često čita između redova kao signal da su sve opcije na stolu, ali da se i dalje računa na uzdržanost druge strane.
U istom tonu, gotovo paralelno, dolazi i druga poruka – o bezbednosti plovidbe. Prema njegovim rečima, vlasti su već preduzele sve potrebne mere kako bi brodovi prijateljskih zemalja mogli sigurno da prolaze kroz Ormuski moreuz.
Taj prolaz, koji je godinama jedna od ključnih tačaka globalne trgovine, Arakči opisuje kao potencijalni most ka stabilnosti, uz napomenu da pitanja vezana za njega treba da rešavaju zemlje regiona, a ne spoljašnji faktori.
Istovremeno, pokušava da razjasni temu koja se uporno vraća u javnosti – navodne pregovore sa Sjedinjenim Državama. Tu je bio izričit: pregovora nema. Postoji komunikacija, ali ona se svodi na razmenu poruka, bilo direktno, bilo preko posrednika iz regiona.
Takva formulacija ostavlja dosta prostora za tumačenje, ali ministar insistira da se to ne može nazvati pregovaračkim procesom.
Posebno je zanimljiv način na koji opisuje kontakt sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom.
Poruke, kako kaže, stižu direktno, ali to su pre svega upozorenja ili preneseni stavovi, često kroz posredničke kanale. Drugim rečima, komunikacija postoji, ali bez formalne strukture i bez obaveze da preraste u nešto više.
U takvoj atmosferi, gde se granica između dijaloga i razmene poruka lako zamagljuje, ostaje utisak da se stvari drže pod kontrolom, ali i da mnogo toga zavisi od procena koje se donose iza zatvorenih vrata.
Da li je to uvod u smirivanje situacije ili samo pauza pre novih tenzija, pitanje je koje za sada ostaje otvoreno.
