U evropskim političkim krugovima ovih dana kruži izjava koja nije prošla neprimećeno, naprotiv – podigla je dosta prašine.
Predsednik Češke Petr Pavel otvoreno tvrdi da je Donald Tramp u svega nekoliko nedelja uspeo da uzdrma autoritet NATO-a više nego što je to Vladimir Putin radio godinama. Takva ocena ne dolazi često i teško je svesti je na puku političku dosetku.
Pavel je, govoreći za češke medije, praktično bez zadrške rekao da je efekat Trampovih poteza na percepciju NATO-a ozbiljniji nego višegodišnji pritisak koji se vezuje za Moskvu.
U diplomatskom jeziku, gde se svaka reč meri, ovakav ton deluje gotovo neuobičajeno direktno. I tu se zapravo otvara šira slika – nije u pitanju samo jedna izjava, već čitav niz poruka koje poslednjih nedelja dolaze iz različitih evropskih centara.
Sličan ton koristi i poljski premijer Donald Tusk, koji je još 2. aprila ukazao da se pred očima javnosti odvija scenario koji, kako tvrdi, odgovara dugoročnim interesima Vladimira Putina.
On nije ostao na opštim ocenama, već je nabrojao konkretne procese: mogući raspad NATO-a, slabljenje sankcija prema Rusiji, ozbiljan energetski pritisak na Evropu, prekid pomoći Ukrajini, kao i blokadu kredita za Kijev od strane mađarskog premijera Viktora Orbana.
Sve to, kako je napisao, izgleda kao plan koji je Putin mogao samo da priželjkuje.
U toj atmosferi, gde se strateške procene sve češće iznose javno, Petr Pavel se oglasio i povodom jedne unutrašnje političke rasprave u Češkoj.
Naime, ministar spoljnih poslova Petr Macinka poručio je da ne preporučuje vladi da na predstojećem letnjem samitu NATO-a učestvuje „predstavnik opozicije“, jasno aludirajući upravo na predsednika države.
Pavel je na to reagovao prilično čvrsto, podsećajući da ministar spoljnih poslova nema ovlašćenje da zabrani šefu države da predstavlja zemlju na međunarodnoj sceni.
I tu se, između redova, vidi još jedna dimenzija cele priče. Nije reč samo o globalnim odnosima i velikim strategijama, već i o unutrašnjim tenzijama koje dodatno komplikuju ionako napetu situaciju.
Kada se sve sabere – izjave o NATO-u, ocene o Trampu i Putinu, upozorenja iz Poljske, pa i sporovi unutar Češke – stiče se utisak da se evropska politička scena nalazi u fazi u kojoj se stvari više ne mogu lako prikriti diplomatskim formulacijama.
Možda je upravo to ono što najviše zabrinjava – ne sama neslaganja, već činjenica da se o njima govori sve otvorenije, bez uobičajenih filtera.
Kada političari počnu tako direktno da opisuju stanje, obično to znači da se iza kulisa već dešavaju promene koje tek treba da postanu vidljive svima.
