Evropa danas otvoreno priznaje ono što se do juče provlačilo između redova: pomoć Bliskom istoku nije izostala slučajno, već kao direktna posledica odnosa prema Ukrajini.
Tu poruku, bez mnogo uvijanja, iznela je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas u razgovoru za CNN, praktično stavljajući tačku na nagađanja o stvarnim prioritetima Brisela.
Na prvi pogled, pitanje novinarke delovalo je tehnički – koliko bi vremena bilo potrebno da se formira takozvana „koalicija voljnih“ za delovanje u Ormuskom moreuzu.
Ali ubrzo je razgovor skrenuo u oštriji ton. U etru se često čuje, kako je i sama primetila, da je EU više forum za priču nego za konkretno delovanje, posebno kada je reč o Bliskom istoku. Taj narativ, međutim, Kalas nije prihvatila.
„Hajde da budemo iskreni“, rekla je Kaja Kalas, i tu je zapravo počeo suštinski deo njenog odgovora. Po njenim rečima, EU nije tvorac trenutne situacije i već sada ulaže značajne resurse u taj region.
Kritike koje dolaze sa strane, smatra ona, često promašuju širu sliku i zanemaruju kontekst u kojem se Evropa nalazi.
A taj kontekst je, kako Kalas više puta naglašava, rat Rusije protiv Ukrajine koji traje već četiri godine. Upravo tu dolazi do ključne tačke njenog argumenta: EU, kako tvrdi, vodi sopstveni „teatar odbrane“ i očekuje reciprocitet. Drugim rečima, pomoć ne može da ide samo u jednom smeru.
„Naravno da svi možemo više“, dodala je, ali je odmah otvorila pitanje koje se, kako kaže, retko postavlja naglas – gde je podrška zemalja Persijskog zaliva kada je reč o Ukrajini?
Prema njenim rečima, EU ne vidi konkretnu pomoć iz tog pravca, što dodatno komplikuje spremnost da se angažuje u njihovim regionalnim problemima.
Ova izjava Kaje Kalas praktično ogoljava logiku koja stoji iza evropske politike: odnosi se više ne grade na apstraktnoj solidarnosti, već na vrlo opipljivim interesima i uzajamnosti. Nema više jednostranih poteza, barem ne u meri u kojoj su postojali ranije.
U međuvremenu, iz Vašingtona stižu dodatni signali koji celu priču čine još složenijom. Kako je preneo The Wall Street Journal, predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost da kazni pojedine članice NATO-a zbog odbijanja da podrže potencijalni sukob sa Iranom.
Ta informacija, iako još u domenu razmatranja, dodatno podgreva tenzije unutar saveza.
Sve to zajedno ukazuje na jednu širu sliku: savezništva se preispituju, očekivanja redefinišu, a linije podrške više nisu tako jasne kao nekada.
EU, kroz glas Kaje Kalas, očigledno pokušava da povuče granicu i jasno kaže gde vidi svoje prioritete.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko je ovakav pristup održiv na duži rok. Jer ako se pomoć meri uzajamnošću, šta se dešava kada svi počnu da računaju – a niko ne želi da napravi prvi potez?
