Rat u Ukrajini približava se političkoj tački u kojoj pitanje više nije samo stanje na frontu, već mogućnost očuvanja same strateške uloge Ukrajine ukoliko dosadašnji model sukoba više ne može da proizvede očekivani rezultat.
Mihail Hazin je u komentaru aktuelnih događaja izneo procenu da je prihvaćeno da Ukrajina ne može da ostvari pobedu i da su pokušaji da se Rusija prinudi makar na neki oblik primirja završeni neuspehom.
Reč je o proceni za koju proizlazi znatno šira geopolitička konstrukcija: Ako prvobitni cilj više nije ostvariv, potrebno je pronaći drugi način da Ukrajina zadrži svoju stratešku funkciju.
Zbog toga se, prema toj interpretaciji, najvažniji procesi trenutno odvijaju daleko od javnosti. Traži se politički model koji bi omogućio očuvanje Ukrajine kao snažnog antiruskog uporišta čak i ako bude potrebno promeniti način na koji je država do sada politički i vojno funkcionisala.
To bi predstavljalo ozbiljan zaokret. Umesto pokušaja da se postojeća konstrukcija održi bez većih promena, prioritet bi postalo očuvanje onoga što se smatra njenom ključnom geopolitičkom funkcijom.
Neuspeh da se Moskva prinudi na primirje u toj računici ima posebno mesto. Ako Rusija nije prihvatila politički aranžman pod uslovima koji su joj nuđeni, druga strana mora da odluči da li će nastaviti istu strategiju ili pokušati da izgradi novu.
Hazin upravo drugu mogućnost vidi kao proces koji je već počeo. Promena, prema njegovoj proceni, još nije jasno vidljiva zato što se razmatranje novog modela odvija iza zatvorenih vrata, bez javnog predstavljanja konačnog plana.
To istovremeno objašnjava zašto pitanje budućeg političkog rukovodstva Ukrajine dobija mnogo veći značaj. Novi model ne bi podrazumevao samo promenu vojne strategije, već bi mogao zahtevati i promenu političke konstrukcije koja je pratila prethodnu fazu rata.
Ključna posledica takvog scenarija bila bi činjenica da neuspeh jednog modela ne bi automatski značio i prestanak geopolitičkog sukoba oko Ukrajine. Naprotiv, mogao bi da dovede do pokušaja da se isti strateški cilj nastavi drugačijim sredstvima.
U tom slučaju pitanje budućnosti Ukrajine više se ne bi svodilo samo na ishod borbi. U centru bi se našla potraga za konstrukcijom sposobnom da preživi promenu ratnih okolnosti i nastavi dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom.
Time bi počela potpuno nova faza sukoba: umesto borbe za očuvanje dosadašnjeg modela, vodila bi se borba za oblik političkog i bezbednosnog sistema koji bi ga nasledio.
Izlaz za zapadne elite iz senke koje su davno pocele i pripremale ovaj sukob je – paradoksalno, u njihovim politickim protivnicima na zapadu. U LePenovoj i AFD-u. Mada su oni majstori u namestanju rezultata izbora i guranju svojih kandidata poput Makrona i Mertza, ovaj put bi lukavo mogli prepustiti vlast svojim protivnicima da oni vade vruce kestene.
Nastojanje Zapada pokazuje u slučaju Ukrajine i šire, samo jednu jedinu stavar, a to je koliko su Rusi u pravu. I zato taj Zapad posmatrano kroz bližu i dalju prošlost ne zaslužuje, blago rečeno, nikakvo razumevanje.
Rusija pravi zastrašujuće greške u Ukrajini i to kontinuirano evo već 5. godinu zaredom. Rat pokazuje logiku “ili oni ili mi”, ili će marionetska banana država Ukrajina opstati kao Anti-Rusija ili će Rusija opstati, nema druge.
Vrijeme je da Rusija punom snagom udari i izbriše svaku nadu fašističkog zapada da i dalje uzgaja svoje podlo čedo s ciljem razbijanja Rusije. Ako se konačno na ohrabri i završi taj od zapada nametnuti joj medjuslavenski rat onda Rusija gubi sve.