Ratovi u koje su uključene Sjedinjene Države i evropske zemlje počeli su da proizvode ekonomske posledice koje daleko prevazilaze direktne vojne izdatke, dok rast cena energije, prekid trgovinskih veza i novo zaduživanje povećavaju pritisak na zapadne ekonomije.
Džefri Saks je u razgovoru sa Glenom Dizenom ocenio da takva politika vodi SAD i Evropu ka ekonomskom ćorsokaku.
Najneposredniji udar dolazi sa energetskog tržišta. Cena referentne nafte Brent nalazila se približno u sredini raspona od 60 dolara za barel pre američko-izraelskog napada na Iran 28. februara, dok je u vreme razgovora bila u rasponu od oko 90 dolara. Postoji i opasnost od daljeg rasta.
Poremećaji nisu ograničeni na zemlje koje uvoze naftu. Energija ulazi u praktično svaki deo proizvodnje, pa njeno poskupljenje povećava troškove i u državama izvoznicama. Posebno su pogođeni poljoprivreda, proizvodnja đubriva, transport, električna energija i troškovi domaćinstava.
Rat na Bliskom istoku dodatno je smanjio proizvodnju u jednom od najvažnijih energetskih regiona sveta, dok je prekid normalnog funkcionisanja Ormuškog moreuza stvorio novu nestašicu na tržištu. Zbog toga posledice više nisu regionalne, već predstavljaju problem za čitavu svetsku ekonomiju.
Nepoznata ostaje i konačna cena samih vojnih operacija. Procene direktnih američkih izdataka veoma se razlikuju, ali trošak može dostići desetine milijardi, a verovatno i stotine milijardi dolara. Tome treba dodati ogromnu materijalnu štetu nastalu u državama zahvaćenim borbama.
Ipak, finansiranje ratova samo je jedan deo problema. Mnogo ozbiljniji dugoročni teret predstavlja pokušaj održavanja političke i ekonomske dominacije u svetu koji se ubrzano menja. Takav pristup istovremeno proizvodi vojne rashode, trgovinske sukobe, protekcionizam i prekid ekonomskih odnosa koji su prethodno donosili korist svim stranama.
Posledice su različite na dve strane Atlantika. Evropa je već suočena sa ekonomskom krizom, dok Sjedinjene Države još održavaju privid znatno povoljnijeg položaja zahvaljujući visokim berzanskim vrednostima, posebno kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom.
Saks smatra da takva američka prednost nije trajna, jer se iza visokih tržišnih vrednosti gomilaju dugovi i problemi realne ekonomije.
Dodatni udar predstavljaju trgovinski sukobi. Prekid međunarodnih ekonomskih veza i širenje protekcionizma stvaraju nove troškove upravo u trenutku kada ratovi već povećavaju cenu energije i državne rashode.
Time se stvara zatvoren krug: geopolitički sukobi povećavaju cenu energije i vojne izdatke, skuplja energija pogađa proizvodnju i stanovništvo, a pokušaj očuvanja globalne dominacije otvara nove trgovinske sukobe.
Umesto jačanja ekonomskog položaja Zapada, politika koja je trebalo da sačuva njegovu moć postaje jedan od izvora njegovog ekonomskog slabljenja.
