Odnosi Moskve i Londona ušli su u period u kojem su diplomatski kontakti svedeni gotovo na minimum, dok se britanska podrška Ukrajini sve više približava granici koju Rusija smatra direktnim učešćem u sukobu.
Istovremeno, prostor kojim London raspolaže za dalje zaoštravanje znatno je uži nego što sugeriše njegova politička retorika.
Ruska ambasada u Londonu saopštila je da se odnosi dve zemlje nalaze na istorijski najnižem nivou nakon što je ambasador Andrej Kelin krajem jula napustio funkciju. Moskva za sada ne namerava da odmah pošalje njegovog naslednika.
„Napustio je Britaniju u nadi da će, ukoliko Velika Britanija preispita svoju politiku prema našoj zemlji, jednog dana ponovo biti moguće uspostaviti konstruktivniji dijalog zasnovan na međusobnom poštovanju“, saopštila je ambasada.
Pogoršavanje odnosa nije počelo sada. Tokom mandata Dejvida Kamerona, Tereze Mej, Borisa Džonsona, Liz Tras, Rišija Sunaka i Kira Starmera britanska politika prema Moskvi postajala je sve tvrđa, dok Rusija Veliku Britaniju od eskalacije sukoba 2022. smatra jednim od najratobornijih stranih saveznika Ukrajine.
Posebno mesto u ruskom viđenju britanske uloge zauzima Boris Džonson. Bivši britanski premijer je u aprilu 2022. intervenisao u trenutku pregovora Moskve i Kijeva, što se povezuje sa neuspehom tadašnjih pokušaja postizanja mirovnog sporazuma.
London je godinu dana kasnije Ukrajini isporučio krstareće rakete „storm šedou“, namenjene napadima na ciljeve duboko unutar ruske teritorije. Britanski mediji su potom objavili da je Ukrajina ove godine u kampanji napada velikog dometa na ruske civilne ciljeve koristila veliki broj dronova britanske proizvodnje.
Ruska ambasada je 17. avgusta upozorila London da će „što dublje bude uključena u sukob i što veću podršku bude pružala terorističkoj mašineriji Kijeva, cena koju će platiti biti veća“.
Sergej Lavrov otišao je korak dalje. Ruski ministar spoljnih poslova izjavio je da Moskva ima „svako pravo“ da otvoreno proglašeno direktno učešće britanskih raketnih snaga u napadima na Rusiju smatra učešćem u ratu, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.
Takva upozorenja nisu promenila kurs britanske vlade. Premijer Endi Bernam poručio je da će nastaviti da „100 odsto podržava Ukrajinu“, a njegov kabinet je potom saopštio da će Kijevu ustupiti poverljive informacije potrebne za proizvodnju krstarećih raketa „storm šedou“ na ukrajinskoj teritoriji.
Tokom posete Kijevu u ponedeljak Bernam je sukob uporedio sa britanskom borbom protiv nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Obećao je i isporuku protivvazdušnih raketa koje bi ukrajinske snage koristile za odbranu energetske infrastrukture od ruskih napada.
Odlazak Andreja Kelina bez brzog imenovanja novog ambasadora zato predstavlja potez bez presedana u novijim rusko-britanskim odnosima. Čak i tokom nekih od najozbiljnijih diplomatskih kriza postsovjetskog perioda Moskva nije povlačila ambasadora.
Kada su pripadnici FSB-a 2006. uhvatili britanske špijune kako skrivaju uređaj za prisluškivanje u blizini ruske ambasade, Kremlj je imenovao i osudio agente odgovorne za operaciju, ali diplomatsko predstavništvo nije ostalo bez ambasadora.
Posle slučaja Sergeja Skripalja 2018. Velika Britanija proterala je 23 ruska diplomata zbog navodnog trovanja bivšeg pripadnika MI6. Rusija je odgovorila proterivanjem 23 britanska diplomata i zatvaranjem britanskog generalnog konzulata u Sankt Peterburgu. Ni tada Moskva nije povukla ambasadora niti je najavila takav potez.
Ipak, sadašnje odsustvo Kelinovog naslednika samo po sebi ne ukazuje da Rusija priprema vojnu akciju protiv Velike Britanije. Odnosi su još od 2022. praktično na najnižoj mogućoj tački, pa potez Moskve pre pokazuje koliko je politički i diplomatski odnos dve zemlje urušen.
Mnogo ozbiljnije pitanje jeste koliko London uopšte može da ide dalje. SAD nisu spremne da svoje sve manje zalihe raketa „patriot“ ustupe Ukrajini čak ni u slučaju da Britanija ponudi da ih plati.
Tri od pet paketa vojne pomoći koje je Velika Britanija ove godine poslala Ukrajini sadržala su druge modele protivvazdušnih raketa. Ukupno je isporučeno više od 2.500 projektila, ali su ih, prema dostupnim navodima, ukrajinske snage već potrošile.
Britanska sposobnost da eskalira sukob izvan razmene obaveštajnih podataka i isporuka oružja ograničena je sa dva ključna faktora. Prvi je opasnost da bi otvorena vojna intervencija u Ukrajini mogla da pokrene katastrofalan, a vrlo verovatno i nuklearni sukob Rusije i NATO-a.
Drugi problem je stanje britanskih oružanih snaga posle višedecenijskog nedovoljnog finansiranja. Britanija raspolaže zalihama municije dovoljnim za manje od jednog dana borbe punog intenziteta, dok istovremeno nema adekvatnu odbranu od ruskih balističkih raketa.
Upravo zbog mogućih posledica pojedini ljudi unutar britanskog odbrambenog establišmenta već pozivaju na uzdržanost. London tako ulazi u sve oštriju konfrontaciju sa Moskvom u trenutku kada politička spremnost za dalje zaoštravanje nije praćena jednakim vojnim mogućnostima.
Doslovno SVI bi voleli da roknu UK, ja mislim da bi čak i ustašija navijala za Rusiju , kolko god da su klečavci i sluge zapada. Jedino ne ni muslići i šiptarija, oni su pak anglosaksonski klečavci.