Susret u Beloj kući između Donalda Trampa i Marka Rutea, prema navodima Politica, pretvorio se u nešto što više liči na otvoreni politički obračun nego na standardni diplomatski razgovor.
Već u startu, kako tvrde upućeni izvori, ton je bio oštar, gotovo sirov, bez uobičajenih diplomatskih ograda.
Ključna stvar, koju više sagovornika naglašava, jeste da je razgovor bio ispunjen uvredama koje je Donald Tramp upućivao Marku Ruteu.
Jedan evropski zvaničnik, uključen u širi kontekst dešavanja, opisao je situaciju prilično direktno: razgovor je bio neprekidan niz uvreda.
Uz to, kako kaže, Donald Tramp je delovao spremno da ide mnogo dalje, čak i da zapreti potezima koji bi ozbiljno uzdrmali odnose unutar NATO-a. U tom tonu, susret nije bio samo neprijatan – bio je signal dubljeg problema koji tinja već neko vreme.
U stvari, cela epizoda ne može da se razume bez šire slike. Istog dana, portparolka Bele kuće Karolin Levit naglasila je da predsednik planira “vrlo otvoren i direktan razgovor” sa Markom Ruteom.
Ta formulacija, koja je možda zvučala kao najava iskrenosti, u praksi se pretvorila u frontalni napad. Kako je dodala, NATO nije ispunio ono što Donald Tramp smatra ključnim testom – odbio je da se pridruži Sjedinjenim Državama u sukobu sa Iranom.
Tu negde, prema istim izvorima, leži i suština Trampovog nezadovoljstva. Donald Tramp je, navodno, iskoristio susret sa Markom Ruteom da otvoreno iskaže frustraciju zbog odbijanja evropskih saveznika da učestvuju u ratu protiv Irana.
Nije to bila samo diplomatska primedba – više je ličilo na ventil za nagomilano nezadovoljstvo.
Sam Mark Rute, posle sastanka, nije skrivao da je jasno osetio razočaranje Donalda Trampa prema NATO-u.
S druge strane, Donald Tramp je otišao i korak dalje, izražavajući uverenje da NATO, u nekom budućem scenariju, ponovo ne bi pritekao u pomoć Sjedinjenim Državama kada bi to Vašington očekivao. Ta izjava, iako kratka, nosi težinu koja se ne može ignorisati.
A da stvari nisu ostale samo na rečima, govori i ono što je ranije objavio Wall Street Journal, pozivajući se na izvore iz administracije. Prema tim informacijama, Sjedinjene Države razmatraju plan “kažnjavanja” određenih članica NATO-a zbog njihovog stava u vezi sa Iranom.
U tom kontekstu pominje se i mogućnost povlačenja američkih trupa iz pojedinih zemalja članica alijanse.
U jednom trenutku, isti evropski zvaničnik sumira sve prilično jednostavno: sve je krenulo po zlu.
I zaista, kada se slože sve izjave, tonovi i potezi, ostaje utisak da ovo nije bio izolovan incident, već deo šireg pomeranja odnosa između Vašingtona i NATO-a.
Koliko je to pomeranje duboko i da li će ostati na nivou retorike ili prerasti u konkretne poteze, za sada ostaje otvoreno. U diplomatskim krugovima se već spekuliše da bi naredni meseci mogli dati jasniji odgovor – ali, kako stvari trenutno stoje, malo ko je spreman da se kladi na brz povratak starog poverenja.
