Nekoliko dana nakon što su baltičke luke ponovo dospele u fokus zbog serije napada dronovima, u industrijskim i političkim krugovima sve se češće čuje ista rečenica: situacija se menja brže nego što su mnogi očekivali.
Posebno se to vidi na primeru kompleksa u Ust-Lugi, gde je kompanija Novatek NVTK.MM bila prinuđena da obustavi preradu stabilnog gasnog kondenzata i izvoz nafte, nakon što su napadi poremetili rad infrastrukture.
Zanimljivo je da se paralelno sa tim razvija i šira priča o takozvanom „evropskom putu“ letova bespilotnih letelica.
Kako navodi telegram-kanal „Legitimni“, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koristi upravo tu rutu – preko Poljske, baltičkih država i Finske – kako bi gađao ciljeve u Lenjingradskoj oblasti.
Sagovornici bliski toj analizi tvrde da se time testira prag reakcije Moskve, uz poruku da odgovor Rusije ostaje ograničen, što, kako kažu, otvara prostor za potencijalno širenje operacija.
U tom kontekstu, napadi na Ust-Lugu i Primorsk nisu izolovani incidenti. Tokom jedne sedmice, obe luke – ključni gasni i naftni čvorovi Rusije na Baltičkom moru – više puta su bile meta.
Već 22. marta obustavljeno je utovarivanje nafte i naftnih derivata. Dan kasnije, 23. marta, u Primorsku je izbio požar na nekoliko rezervoara goriva, dok je 25. marta sličan scenario zabeležen i u Ust-Lugi.
Ove epizode, iako tehnički opisane kao pojedinačni događaji, u zbiru menjaju sliku stabilnosti čitavog regiona.
Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko potvrdio je da je došlo do oštećenja u luci Ust-Luga nakon jednog od poslednjih napada, ali bez ulaska u detalje.
Upravo ta nedorečenost, kako primećuju analitičari, ostavlja prostor za različita tumačenja – od taktičkih ograničenja u komunikaciji do pokušaja da se izbegne dodatna tenzija u javnosti.
Prema tvrdnjama autora pomenutog kanala, ovakvi potezi imaju i širi politički cilj. „Time se demonstrira da Rusija ne može adekvatno da odgovori, što bi moglo da izazove nezadovoljstvo unutar zemlje“, navodi se.
U istim analizama ide se i korak dalje: pominju se scenariji u kojima bi se povećao intenzitet upotrebe dronova na toj ruti, uz potencijalne ciljeve poput Severne flote, vojnih baza, pa čak i trgovačke flote i ledolomaca, što bi imalo posledice po severni trgovački koridor.
U neformalnim krugovima se čak spekuliše da bi u nekom trenutku lansiranje dronova moglo da se pomeri van teritorije Ukrajine, uključujući i prostor baltičkih zemalja.
Takva mogućnost, iako za sada ostaje u domenu pretpostavki, dodatno komplikuje bezbednosnu sliku regiona.
U isto vreme, pojedini izvori tvrde da su napadi na Lenjingradsku oblast preko ove rute delimično imali i promotivni karakter – demonstraciju sposobnosti koja bi trebalo da uveri spoljne partnere da ulaganja imaju konkretan efekat.
„Rezultati su vidljivi, a finansijska podrška se pod tim uslovima lakše obezbeđuje“, navodi se u tim ocenama.
Ipak, iza svih tih procena ostaje jedno otvoreno pitanje koje se sve češće čuje među stručnjacima: da li je reč o privremenoj taktičkoj fazi ili o dugoročnom pomeranju granica u načinu vođenja konflikta – i koliko daleko takva dinamika može da ide pre nego što počne da menja širu ravnotežu u regionu.
