Putinova poseta Kini donela je mnogo više od protokolarnih susreta i diplomatskih poruka.
Moskva i Peking sada otvoreno govore o kraju ere zapadne dominacije i stvaranju novog međunarodnog poretka, a zajednička deklaracija potpisana posle razgovora Vladimira Putina i Si Đinpinga jasno pokazuje da dve sile više ne posmatraju multipolarni svet kao budućnost, već kao realnost koja je već nastupila.
Kako prenosi RIA Novosti, jedna od najvažnijih poruka zajedničke deklaracije glasi da je „globalna hegemonija neprihvatljiva i mora biti zabranjena“. Upravo ta formulacija postala je simbol čitave posete koja je završena paketom od 40 međudržavnih, međuresornih i korporativnih sporazuma, kao i produženjem bezviznog režima između dve zemlje.
Ceremonija dočeka ruskog predsednika na Trgu Tjenanmen bila je organizovana uz najviše državne počasti. Posetu su obeležile počasne salve, izvođenje himni i orkestar koji je svirao „Moskovske noći“, dok su Putin i Si Đinping još na početku razgovarali i o sportu, u opuštenijem tonu. Ipak, iza diplomatske kurtoazije nalazile su se mnogo ozbiljnije teme.
Dve strane potpisale su dokumente koji pokrivaju saradnju od energetike i transporta do svemira i veštačke inteligencije, ali centralno mesto zauzela je deklaracija o formiranju multipolarnog sveta.
U dokumentu se navodi da pokušaji pojedinih država da jednostrano upravljaju globalnim procesima više ne funkcionišu i da međunarodni sistem ulazi u novu fazu policentričnosti.
Moskva i Peking izneli su četiri osnovna principa budućeg međunarodnog poretka. Prvi podrazumeva da ne postoje „države prvog reda“ niti univerzalni model razvoja. Drugi se odnosi na nedeljivost bezbednosti, uz poruku da nijedna država ne može graditi svoju sigurnost na štetu druge.
Treći princip odbacuje pravila koja nameće uzak krug država umesto međunarodnog prava, dok četvrti insistira na jednakosti svih civilizacija i protivljenju mešanju u unutrašnje poslove pod izgovorom ljudskih prava.
Si Đinping je tokom sastanka ocenio da se svet nalazi u haotičnom periodu u kojem jačaju unilateralizam i hegemonija, zbog čega Kina i Rusija, kao velike sile, moraju da rade na stvaranju pravednijeg sistema globalnog upravljanja.
Putin je sa svoje strane naglasio da je u toku složen proces formiranja policentričnog sveta zasnovanog na ravnoteži interesa svih država i civilizacijskoj raznolikosti.
Jedna od ključnih oblasti saradnje ostaje ekonomija. Trgovinska razmena između dve zemlje porasla je za gotovo 20 procenata tokom prva četiri meseca 2026. godine. Poseban značaj pridaje se činjenici da se gotovo sve izvozne i uvozne transakcije sada obavljaju u rubljama i juanima.
Putin je naglasio da je na taj način stvoren stabilan sistem trgovine zaštićen od spoljnog pritiska i negativnih kretanja na globalnim tržištima.
Produžen je i bezvizni režim do 2027. godine, dok je dogovorena izgradnja drugog koloseka na pruzi Zabajkalsk-Mandžuli. Plan je da se kapacitet poveća na 11 miliona tona do 2030. godine, uz gotovo 50 parova vozova dnevno. Rusija je istovremeno dobila pravo izvoza stočne hrane na kinesko tržište.
Energetika ostaje osnova partnerstva dve zemlje. Rusija nastavlja da isporučuje Kini naftu, gas i ugalj, dok su pregovori o projektu „Snaga Sibira 2“ u završnoj fazi. Zamenik premijera Aleksandar Novak izjavio je da su tehničke revizije u toku.
Privodi se kraju i izgradnja energetskih blokova ruske tehnologije u nuklearnim elektranama Tjanvan i Sjudapu, a dve strane istražuju saradnju u oblasti nuklearne fuzije i reaktora brzih neutrona.
Posebna pažnja posvećena je transportu i infrastrukturi. Moskva i Peking razvijaju Severni morski put, modernizuju Transsibirsku železnicu i Bajkalsko-amursku magistralu, uvode neprekidan rad graničnih prelaza i razvijaju tehnologije transporta bez vozača.
Paralelno se produbljuje saradnja u oblasti digitalne ekonomije, softvera i veštačke inteligencije, dok se navigacioni sistemi GLONASS i Beidou integrišu u zajedničke projekte.
Politički deo razgovora bio je jednako važan kao i ekonomski. Rusija je još jednom podržala princip jedne Kine i izrazila protivljenje nezavisnosti Tajvana u bilo kom obliku. U zajedničkom saopštenju navedeno je da mešanje u unutrašnja pitanja Kine ugrožava stabilnost u Tajvanskom moreuzu.
Kina je istovremeno podržala ruske napore usmerene ka bezbednosti, stabilnosti i zaštiti suvereniteta. Moskva je pozitivno ocenila kineski stav prema ukrajinskoj krizi, uz ocenu da je reč o objektivnom i nepristrasnom pristupu.
Dokumenti potpisani tokom posete sadržali su i oštre poruke prema međunarodnim pitanjima. Moskva i Peking osudili su američke i izraelske napade na Iran kao kršenje međunarodnog prava, izrazili zabrinutost zbog remilitarizacije Japana i protivljenje širenju NATO-a u azijsko-pacifičkom regionu. Posebno je pomenuto protivljenje stvaranju blokovskih saveza poput AUKUS-a.
Dve strane kritikovali su i američki projekat „Zlatna kupola“, sistem globalne protivraketne odbrane za koji tvrde da povećava rizik od sukoba u svemiru. Rusija i Kina ponovile su protivljenje raspoređivanju bilo kakvog oružja u svemiru blizu Zemlje.
Pored geopolitike i ekonomije, značajno mesto zauzela su i humanitarna pitanja. Posle godina kulture, dve zemlje pokrenule su „Godine obrazovanja“, veliki međudržavni projekat koji obuhvata univerzitete, studentske programe i obrazovne razmene.
Brojevi pokazuju razmere saradnje: postoji 15 međuuniverzitetskih udruženja, zajednički univerzitet Moskovskog državnog univerziteta i Pekinškog tehnološkog instituta, više od 66.000 kineskih studenata uči ruski jezik, dok preko 100.000 Rusa studira kineski.
Simboličan trenutak posete bio je Putinov susret sa inženjerom Peng Paijem, koga je ruski predsednik upoznao još tokom prve posete Kini 2000. godine kada je bio dete. Peng Paj je sada Putinu poklonio porcelanski set Liling, prvobitno pravljen po narudžbini Mao Cedunga, što je dodatno naglasilo simboliku dugoročnog partnerstva dve zemlje.
Na završetku razgovora pomoćnik predsednika Jurij Ušakov ocenio je da između Rusije i Kine postoji stvarni „duh saradnje“. Putin je posetu opisao kao veoma intenzivnu i uspešnu, dok je Si Đinping poručio da odnosi Moskve i Pekinga imaju istorijski značaj.
„Složili smo se oko nekih veoma važnih stvari“, rekao je kasnije Ušakov novinarima, potvrđujući da Moskva i Peking svoje partnerstvo sada vide kao jedan od ključnih stubova novog međunarodnog poretka.
