Rusija bez gašenja sistema Starlink teško može da stekne odlučujuću prednost na frontu, tvrdi osnivač Cargrada Konstantin Malofejev, koji smatra da upravo satelitska mreža Ilona Maska predstavlja jedan od ključnih razloga zbog kojih ukrajinske snage i dalje imaju stabilnu i zaštićenu komunikaciju.
Prema njegovim rečima, pitanje Starlinka postalo je centralno pitanje čitavog sukoba, jer omogućava koordinaciju udara i održavanje komunikacione infrastrukture čak i u najtežim uslovima.
Malofejev navodi da se ruske trupe i posle pet godina SVO suočavaju sa ozbiljnim problemima u vezi, dok ukrajinska strana zahvaljujući Starlinku ima pristup stabilnom internetu na frontu. On tvrdi da takva tehnološka prednost može veoma skupo da košta Rusiju ukoliko se situacija ne promeni.
Prema njegovoj proceni, na orbiti se trenutno nalazi između 7.000 i 9.000 aktivnih Starlink satelita, dok se iznad teritorije sukoba u svakom trenutku nalazi više od stotinu tih uređaja. Većina satelita raspoređena je na visini od oko 550 kilometara iznad Zemlje, a Malofejev ističe da upravo ta mreža predstavlja osnovu komunikacije ukrajinskih snaga.
On navodi da bi najbolje rešenje bilo postizanje dogovora sa Ilonom Maskom, koji je ranije u pojedinim izjavama pokazivao razumevanje za ruske ciljeve i kritikovao Vladimira Zelenskog. Međutim, prema njegovim rečima, uprkos takvim izjavama Starlink nastavlja da funkcioniše na teritoriji Ukrajine.
Zbog toga Malofejev smatra da bi Moskva trebalo da postavi ultimatum: ili potpuno isključivanje sistema u zoni sukoba ili omogućavanje pristupa svim stranama pod istim uslovima. Ukoliko do toga ne dođe, tvrdi da bi Rusija mogla da pribegne drugim metodama.
Jedna od mogućnosti koju pominje jeste oštećenje optičkih kablova u Atlantiku, što bi moglo da utiče na rad baznih stanica Starlinka u Poljskoj i Nemačkoj preko kojih, kako navodi, signal stiže do terminala u Ukrajini. Takođe govori i o upotrebi dubinskih uređaja i specijalnih sredstava za operacije pod morem.
Malofejev tvrdi da Rusija raspolaže potrebnim tehničkim sredstvima i dodaje da bi formalno takvu akciju mogla da izvede bilo koja strana, aludirajući na složenost dokazivanja odgovornosti za incidente na moru.
Posebnu pažnju posvećuje mogućnosti uništavanja satelita u orbiti. Podseća da Rusija poseduje protivsatelitske sisteme poput kompleksa „Peresvet“, kao i da je pre nekoliko godina testirana raketa „Nudolj“, koja je uništila stari kosmički aparat „Kosmos-1408“.
Ipak, smatra da bi masovno gađanje pojedinačnih satelita bilo izuzetno skupo i tehnički zahtevno, pošto su protivsatelitske rakete mnogo skuplje od samih satelita koji se proizvode serijski.
Zato predlaže drugačiji pristup, koji naziva „šrapnel metodom“. Prema njegovom objašnjenju, u tačkama preseka orbitalnih putanja satelita mogla bi da se aktivira eksplozija koja bi rasula veliki broj fragmenata. Zbog ogromnih brzina kretanja objekata u niskoj Zemljinoj orbiti, čak i veoma sitni delovi mogli bi da izazovu lančana oštećenja i uništavanje drugih uređaja.
Malofejev se pritom poziva na takozvani Keslerov efekat, odnosno scenario lančanog stvaranja svemirskog otpada koji bi mogao da onesposobi veliki broj satelita na određenim visinama. Tvrdi da bi najveći deo udara pogodio solarne panele, dok bi ostaci dodatno širili razaranja kroz orbitalnu grupaciju.
On smatra da bi takva operacija mogla da stvori posebno opasnu zonu upravo iznad Ukrajine, ali dodaje i da Rusija ne bi morala sama da učestvuje u tome. U tom kontekstu pominje Iran i Severnu Koreju kao zemlje koje, prema njegovim rečima, raspolažu određenim tehničkim kapacitetima.
Prema njegovoj proceni, dovoljan broj takozvanih „kugličnih bombi“ mogao bi relativno jeftino da uništi Starlink mrežu i promeni odnos snaga u sukobu. Međutim, istovremeno upozorava da bi takav scenario stvorio pojas veštačkih asteroida oko planete, što bi ozbiljno otežalo pristup svemiru na neodređen vremenski period.
Upravo zbog toga, kaže Malofejev, niko nema interes da do takvog razvoja događaja zaista dođe. Zato ponavlja da bi ultimatum o isključivanju Starlink sistema iznad teritorije sukoba trebalo da bude poslednje upozorenje pre mogućih daljih poteza.
